ЈЕДНА ЖЕЉА КОЈА ТЕ ПОКРЕЋЕ СВАКИ ДАН – ПОВРАТАК!

Оно што је заједничко за сваког човека је осећај ерупције најпозитивнијих емоција у тренутку када се остварује жеља која се чекала дуги временски период. Оно што је релативно и што се разликује од човека до човека су појмови “жеље” и дугог “временског периода”. Док се данас чекају нови телефони, патике, путовања у том ишчекивању године знају да пролете као секунде. Некада су секунди ишчекивања пролазиле као године јер је та жеља била толико јака да је свакога дана била главна у телу, у глави, у срцу. Она је некога покретала свакога дана и била му је главни мотив за одрживост у животу. Ту жељу су делили хиљаде различитих, а опет у том тренутку истих људи. Она их је повезивала и била пресудни фактор да свако од њих понесе исту титулу – СРПСКИ ВОЈНИК. Њено значење стаје у једну реч – ПОВРАТАК, док њена вредност не може ни у хиљаду. То је ова фотографија.

Фотографију је 1918. направио први српски фоторепортер Риста Марјановић на Савском пристаништу у тренутку када породице дочекују своје хероје, српске војнике који се враћају из Првoг светског рата. “Кад свему овоме дође крај и вратим се кући опет ја, бићеш поново срећна ти и наши синови..”