УЛИЦА НИКОЛИ КАЛАБИЋУ – ОН ТО ЗАСЛУЖУЈЕ!

Уз наравно, највеће приоритете и прве у дугачком низу личности које неправедно и даље чекају на своје улице, булеваре и споменике у земљи коју су толико задужили својим јунаштвом и несебичној љубави према истој почевши од генерала Драже преко војводе Ђујића па надаље Драгослава Рачића, Благоја Јововића, Владе Шипчића итд. долазимо и до Николе Калабића. За Николу се слободно може рећи да је личност која је толико осакаћена бескруполозним лажима да је питање да ли је и једна личност у дуговековној српској историји, осим можда његових најближих сабораца претрпела нешто слично.

Не само да му се на терет стављају наводне сарадње са окупатором које никада нису доказане. Чак не постоји ни један доказ који указује ни нешто слично, шта више у немоћи доказивања истински злочинци који су своја недела покушавали да оперу осуђивањем других за иста, су се толико уплела у своје лажи да су оне постале толико неозбиљне да је мало рећи и да су смешне. Само један од стотину сличних примера је оптужба да је Никола Калабић био главни сарадник у одвођењу српског народа у логор на Бањици, у који је наводно одвео више стотина сународника. Истина у ствари говори дијеметралну супротност. Читава Николина породица је била заточена у ослоглашеној Бањици. Почевши од оца, Милана, који је имао десет одликовања из Првог светског рата и који је и убијен тамо, преко његове жене Борке, ћерке Мирјане итд. У ове податке се свако може уверити посетом споменутог места и кратког разговора са кустосима.

Напакован му је и терет издаје свог генерала, коме је до последњег дана био веран. Колико су смешне ове отпружбе доказује чињеница да је каснијим судским вештачењем доказано да је Калабић погинуо у јануару 1946. у заседи код реке Градац, а Дража је ухваћен тек два месеца касније у марту. Дакле, преко пола века је учено и „веровано“ да је човек који је мртав два месеца учествовао у хватању свог генерала. Виши суд је све ове лажне оптужбе прикупио, судским вештачењем побио сваку од њих и рехабилитовао Калабића 2017. у Ваљеву, ставивши га раме уз раме са највећим јунацима наше историје. Више не постоји, ни једна једина препрека за плаву таблу са његовим именом.