ОВА ПОБЕДА ЈЕ ИЗНЕШЕНА НА ТВОЈИМ ПЛЕЋИМА – ХВАЛА ТИ ЂЕДЕ!

Ђеде наш, нису ти веровали многи. Ми смо ћутали, гледали их у очи и само смо те пратили. Знали да кроз твоја уста говори господ. Знали смо да твоје величанствено срце свим силама чувају Василије Острошки и Петар Цетињски. Ми нисмо веровали, ми смо знали. Знали смо да за тобом ми не можемо изубити.⁣
⁣

Нису могли ти мали људи да поиме твоју величину. Живећи од интереса нису могли да схвате да неко други живи од љубави. Зато су те и оптуживали да си исти као они. Они су те гађали салвом увреда и лажи, ти си им враћао љубављу и истином. Ниси правио разлике већ си се бринуо о свакоме. Твоје руке су биле пружене онима који су те пратили и онима који су те презирали подједнако. Знао си да само заједно, у слози можемо сачувати оно најсветије, а онима који су и изабрали страну губитника ти си и даље оставио да држиш пружену руку.⁣ Зато ђеде, зато си и толико велик. Зато ћеш заједно са владиком Јоаникијем, Атанасијем, Теодосијем, Методијем, оцем Гојком, Милошем и свим другим који су нам показали шта је српска слога и који су заједно са тобом понели најтежи крст на својим плећима и стали у прве редове – бити златним словима уписан у историју вечности!