ВЕРБАЛНИ ОКРШАЈ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ И ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА!⁣⁣

⁣[voicer-highlight]Први сусрет Црњанског и тада доста млађег Добрице Ћосића прошао је прилично непријатно, пре свега за Ћосића. Када се узме у обзир читав прогон комунистичког режима над Црњанским и позицију тадашњег режимског миљеника Ћосића, лако је и разумети Црњанског зашто је овако безкрупулозно вербално понизио Ћосића. Млади писац је засигурно запамтио први сусрет са Милошем Црњанским до краја живота, зато га је веома прецизно и описао у његовој књизи ,,Писци мога века“:⁣⁣

А мој први сусрет с Милошем Црњанским био је случајан и обојици врло непријатан. По његовом повратку у Београд, приликом једног доласка у Просвету, затекао сам се у предсобљу директорове канцеларије када је Црњански ушао са госпођом Видом. Представио сам му се и рекао: ,,Много се радујем што вас видим и што сте у Београду.“ ,,Не бих рекао, господине Ћосићу, да се ви радујете мом повратку у Србију“, одговорио је Црњански, мргодан и стиснутих вилица. Запрепастио сам се и збунио:⁣

,,Зашто претпостављате да се ја вама не радујем, господине Црњански?“ ,,Зато што сте живели у уверењу да сте најбољи српски романсијер. А сад, када сам ја овде, то више нисте.“ Кроше Црњанског је био толико снажан да сам се затетурао ка углу имагинарног ринга, јер Милош Црњански је у младости био и боксер, вероватно перолаке категорије. Када сам се некако прикупио из ,,нокдауна“, рекао сам му јетко: ,,Господине Црњански, ви сте своју стазу претрчали. А ја имам још тридесет година до циља.“ То боксовање је прекинула отмена, али и усплахирена годпођа Ружић-Црњански: ,,Не љутите се, господине Ћосићу. Милош вас цени, он само има пргаву нарав…“⁣[/voicer-highlight]