ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ САЧУВАО НАРОДНИ МУЗЕЈ ТОКОМ ДРУГОМ СВЕТСКОГ РАТА – ПОКЛОНИТЕ СЕ МИЛАНУ КАШАНИНУ!⁣

⁣⁣Почиње Други светски рат, гори један по један споменик српске културе док културна блага нестају, што у ватри што у крађи окупатора. Ипак, један од њих можда и највреднији, не само да је остао нетакнут већ је и током читавог рата поносно пркосио непријатељу у центру Престонице. Народни Музеј је све време радио и био отворен за посетиоце! ⁣И „слушајте“ сад и ово – не само да је комплетно сачувао предратну колекцију већ ју је током рата чак и увећао и то за чувено дело „Руанска Катедрала“ од Монеа. Како је то могуће? Постојао је један човек заслужан за све то. Он је био директор музеја. Звао се Милан Кашанин.⁣

Кашанин је био један од најученијих људи тог времена. Дипломирао је историју уметности на Сорбони, у то време представљао је једног од највећих ликовних критичара у Европи и наших највећих књижевника. Својим делом је дословно представљао грандиозност наше тадашње Краљевине. И поред невероватног утицаја у читавој Европи, увек је користио прилику да искаже своје Српство чак и у каснијим временима када је то скупо коштало.⁣
⁣

Враћамо се на почетак приче, почиње Други светски рат. Немци пале све пред собом, а једно од првих места и његов дом у Хиландарској улици. Остају сведочења чак и да су се након гранатирања ручно ушетали унутра и полили бензином да од њега ништа не остане. Горе све његове књиге и записи, а он остаје без свега и прима га породица Гутеша. Ипак, то није била његова највећа брига. То је био Народни музеј. Он тада свако јутро устаје и пешачи од Жаркова до Народног музеја (8.5 км) како би радио на његовом спашавању. Током читавог рата ниједном га није затворио.⁣
⁣
⁣
Након рата и одласка једних окупатора, стижу други. Комунисти му се одмах одужују и моментално га избацују из музеја док његова дела нико није смео да објављује. Кашанин остаје на ивици егзистенције. Након отварања музеја Фресака враћају га из пензије да привремено води тај музеј и обучи новог кустоса јер нису имали никога стручног за ту позицију. Потом га поново склањају. Политички спречавају да постане академик. Умире у сиромаштву 1981. без икаквих почасти.