ОВО ЈЕ ОСНОВНА ГРЕШКА ЗАПАДНЕ ПОЛИТИКЕ ЗБОГ КОЈЕ ЈЕ СВАКИ ЊИХОВ ДРУШТВЕНИ СИСТЕМ ОСУЂЕН НА ПРОПАСТ !⁣⁣

Од краја 18. века наш европски континтет почиње да се мења и доживљава преокрет свог дотадашњег уређења чију кулминацију ми примећујемо најбоље у 20. веку. Под снажним утицајем запада, материјално истискује духовно и таква поставке постаје приметна у свим сферама друштва – почевши од уметности па све до економије. ⁣⁣

Оно што ми данас у 21. веку можемо да приметимо то је да је оваква поставка и даље присутна, чак јаче и транспарентије него икада до сада. Са друге стране постаје и све јасније да је управо она главни кривац за евидентну пропаст свих друштвених односа у којима је оваква поставка присутна. Занимљиво је посматрање дела грађана који су протагонисти ове материјалне концепције на којој се заснива њихова читава замисао државног, друштвеног и економског уређења и којима је све јасније да она води ка амбису, али и даље не долазе до главног проблема који им се заправо налази „испред носа“. Њихови спасоносни излази за друштва се своде искључиво на привредном успон који се мери платама, инвестицијама, бдпом и осталим изобиљем код којих нам увек фали још „само мало“ да досегнемо светлост на крају тунела док такви слепи путници не примећују да се од тог светла већ увелико одаљавамо корачајући у супротном смеру.⁣⁣
⁣⁣⁣⁣

Колапс ове западне политике и једини излаз из њених чељусти, најбоље је дефинисао један од највећих руских интелектуалаца ХХ столећа – Александар Солжењицинов:⁣⁣ “Извориште снаге или немоћи једног друштва је духовна разина живота, а тек потом – разина индустријског развоја. Сама по себи, тржишна привреда, па чак ни свеопште изобиље – не могу представљати врхунац који је човечанство кадро да досегне. Чистота друштвених односа нешто је много важније од изобиља. Ако је нација исцрпла своје духовне снаге – никакво државно устројство, па ни оно најбоље на свету, и никакав индустријски развој — неће је спасти од смрти. Дрво пада кад му корен иструли!“