ШТА СЕ ДОГОДИЛО КАДА СУ БЛАГОДАТНИ ОГАЊ ЧЕКАЛИ ОНИ КОЈИ НИСУ ПРАВОСЛАВНИ..⁣

Благодатни огањ је највећи континуирани видљиви доказ постојања Бога, коме сведоци могу да буду сви од Православаца преко припадника других вера па и до самих атеиста. Ипак, постоји једно непроменљиво правило када је овај Божији знак у питању – он се већ 1688 година појављује само Православцима уз њихову молитву, што је уједно и највећи доказ једине праве и истините вере на земљи. Да ли знате шта се догодило када су Благодатни огањ покушали да призову други верници који нису Православци?⁣

Таквих покушаја је било неколико и сваки од њих је био безуспешан. Два најзанимљивија покушаја су се догодила 1104. и 1579. године. У првом наврату су католици били ти који су покушали да на Христовом гробу призову Благодатни огањ. Тај покушај су извели тако што су заточили Јерусалимског патријарха заједно са другим Православцима 30км од Јерусалима у манастир Св. Саве Освећеног. Папа је окружен кардиналима на Велику суботу уз исту молитву као и до тада Православног патријарха изговарао: „Васкрсење Твоје, Христе..“, али пламена није било. Латински цар тада наређује да се у Храм уведу заточени Православци, сећајући се да је пламен пред његовим очима њима силазио претходних година. Са уласком патријарха у Христов гроб, истовремено је сишао и Благодатни огањ на његове свеће. ⁣
⁣

Други посебно занимљив покушај се догодио 1579. године. Тада су Јермени, помоћу турске војске, прогнали из Храма православног патријарха Софронија V. Њихов циљ је био исти, да сами без Православаца дозову Благодатни огањ. Софроније V који је истеран из Храма остао је испред његових зидова, уплакан са свећама да моли Бога. Тада се десило нешто неочекивано за све – почело је громогласно померање изнутар земље на очиглед свих присутних. С неба се спустила светлост која је расцепила мермерни стуб на улазу у храм, палећи и стуб и свеће у рукама Православног патријарха.⁣
⁣

Видевши чудо, Јермени су стидљиво напустили храм, осетивши да Божја благодат није на њиховој страни. Многи муслимани се тада прешли у Православље, видевши Истину својим очима. Расцепљени стуб је остао да стоји до данас, као доказ Истине и Божије моћи.