ЂАЧКИ РАСТАНАК – ДАН КАДА ЈЕ УЧИТЕЉ ПОВЕО СВОЈЕ ЂАКЕ НА ЕКСКУРЗИЈУ У ВЕЧНОСТ!

⁣По причама сведока Љубомира Симоничића, који не спомиње име школе и места – ђаци једне класе окупљени на зборном месту за један дан су постали војници. Позвати су да крену у бој на границу. Појављује се њихов стари учитељ с пушком у руци, који у бој иде у трећем позиву, док његови ученици у првом. Млади ђаци су били раздрагани са очима пуним суза, последњи пут су се поздравили и мирно саслушали учитељев опроштајни говор: ⁣
⁣„Мали моји ученици – јунаци! Куцнуо је час, када треба да се покажемо као јунаци, да смо достојни имена Српског. Дошао је час да осветимо Косово и да испунимо аманет наших неумрлих јунака Вељка, Синђелића, Рајића… Да покажемо да смо достојни потомци њихови. Наша браћа у Босни, Херцеговини, Банату и Бачкој и другим местима, још у ропству цвиле. Они нас зову да им помогнемо, да их ослободимо из ропства. Ми морамо то учинити, јер нам је то света обавеза, од наших дедова који су ослободили ово парче земље, нашу драгу отаџбину и нама донели слободу. Па да ли се сме аманет погазити? Не. По сто пута, не! То би био неопростив грех. У школи вам рекох, какве су патње наше браће под туђином и шта је све наша дужност. Онда сте били веома мали и нејаки. Сада сте војници. У школи беше теорија, а сада је дошло време да се у пракси на бојном пољу покажемо. Надам се да нећете изневерити наше наде. Надам се и да ћете осветлати образ Српству. Надам се да нећете осрамотити своје родитеље и свог старог учитеља, који вам је дао прво перо у руке и поучио свему што је добро, лепо и племенито. И ја, децо идем са вама. Ако не могу стићи, ја ћу вам муниције и хлеба дотурити, а ако буде потребе и у борбени ред стати са вама. У то име срећан пут ђаци, срећан пут војници. Идите мудро и не гините лудо. Желим да вас у путу и у борби свака срећа прати и да се од скори сви поново сретнемо и искупимо у великој Србији, у којој је уједињено све Српство. Сетите се свог учитеља и не заборавите своје свете дужности.“⁣ Након тога храбра деца пођоше у бој из кога се већина никада није вратила, али на чијим костима је касније сазидан стуб наше отаџбине данас. Вечна слава!⁣⁣