СА ЦРКВЕНОГ ОЛТАРА ДИРЕКТНО У НЕБЕСА – ПОСЛЕДЊИ ДАН ЂОРЂА БОЖОВИЋА ГИШКЕ!⁣⁣

Фотографија коју видите је последња Ђорђева фотографија, настала у цркви четири сата пре његове смрти у борби са усташама. По причи сведока, ток дана, видевши да је дошло много различите војске са разним обележјима, изашао је из цркве и рекао: „Браћо, ја ћу данас умрети !“. Тако је и било, убијен је с леђа у тренутку када је подигао руку и викнуо: „За мном, браћо!“. Живот је оставио са осмехом у борби са озлоглашеним непријатељем око Госпића. Дуго се причало да је неуништив, а данас су све јаче приче да га је убио наш снајпериста сакривен иза белог комбија који је стајао иза Гишкиних леђа.⁣⁣
⁣⁣

Напуштен од три тенка тадашње ЈНА који су се, уместо да му чувају одступницу, из до данас нејасних разлога, једноставно повукли. Гишка је тог 15. септембра 1991. године, дан пре 36. рођендана, више пута напустао заклон позивајући помоћ. Кад се последњи пут нашао на брисаном простору, погођен је са три хица. Умро је на рукама свог синовца, такође борца Српске добровољачке гарде, Милована Мићковића, једног од сведока његове погибије, који је и сам тада био рањен.“⁣⁣ Тог дана је био спреман за смрт, изгледао је барем за дан старији као да му је било 36. година колико је и требао да напуни сутрадан. Ипак, свој 36. рођендан није дочекао. Када су донели Ђорђа на рођендан мртвог кући, кажу био је мекан и мирисао је на рузмарин. Када га је видела, мајка је рекла: Срећан ти сине рођендан! Он је тај дан и ту ноћ био ту и још сутрадан и тек прекосутра су га однели. Он је све време крварио, иако је био хладан.⁣⁣ Са Гишкиним телом стигле су и његове ствари са ратишта међу којима и свето писмо које је свакодневно читао и подвлачио као и свеска са белешкама које је записивао. Занимљива је једна од њих коју је написао непосредно пред вечни починак: „Ко нема власти над дугом својим, он је град разваљен без зидова.“