БИТКА ЗА ЖИВОТ ИЛИ СМРТ СРПСКОГ НАРОДА – ЗАБОРАВЉЕНИ ВИДОВДАН `92!⁣⁣

Претходних година, па и ове, на Видовдан смо се сећали и васкрсавали нашег великог Гаврила Принципа, али и Кнеза Лазара, Милоша Обилића и свих других витезова који су се тог дана са Газиместана оденули у вечност. Неправедно у сенци ових дивова сваки Видовдан остају запостављени ништа мање вредни горостаси, који су истог дана у мало ближој историји, те 1992. године обезбедили опстанак српског народа ослободивши Коридор живота. Тог ватреног Видовдана `92 са неба кнез Лазар, Милош Обилић и Гаврило Принцип посматрали су своје синове. Посматрали су храбре Крајишнике како јуришају напред и не гледају назад. Посматрали су савремене витезове како стоје на линији опстанка својих покољења. ⁣⁣
⁣⁣

Ова операција представља темељ Републике Српске, јер се тог дана војевала битка за све оно српско што данас видимо преко Дрине. Да нам их Бог није послао и да они тог дана нису били на линији одбране на којој су били, сасвим је сигурно не само да не би било Републике Српске већ под великом вероватноћом и наше Србије.⁣⁣ Све је кулминирало када је, због немогућности допремања неопходног кисеоника, у Бањалуци преминуло 12 тек рођених беба. За тадашње војно и политичко руководство дилеме више није било – копнени коридор према Србији мора бити пробијен, макар се платила и највећа цена, животима. Борбе су трајале од 12. до 28. јуна, када се са тенкова зачула победоносна песма и чувене речи једног од јунака: ⁣⁣ „Усташе су побегле преко Саве, више нема ништа. Коридор је слободан, све је слободно, наша је победа!“⁣⁣