КАКО ЈЕ СРБИЈА ПОТУКЛА АУСТРОУГАРСКУ У ВЕЛИКОМ ЦАРИНСКОМ РАТУ..⁣

⁣Непосредно пре почетка Првог светског рата предстојао је и један други велики и тежак рат. У питању је царински рат, који се није водио бомбама и митраљезима већ главама економских магова. Колико је тешка ситуаиција по нашу земљу била, говори чињеница да се у тренутку када почиње Царински рат, извоз Србије на тржиште Аустроугарске износи преко 87% од укупног нашег извоза. ⁣
⁣Србија је паметно почела да се наоружава, диже кредите и започиње пословне сарадње са другим државама, што Аустро-угарска никако није хтела да дозволи и чинила је све како би је у томе саботирала. Она је имала намеру да Србију потпуно потчини својој политици. Као повод новом притиску на Србију послужило је објављивање текста Уговора о царинском савезу између Србије и Бугарске, извршено почетком јануара 1906, у бугарском Народном Собрању. Одмах после тога аустро-угарска влада је прекинула трговинске преговоре са Србијом. Суштина тог поступка била је у томе да се настави и појача притисак на Србију и да се она доведе у потпуно зависан положај према Аустро-Угарској. И поред попустљивости и спремности српске владе да Уговор о царинском савезу прилагоди аустро-угарским жељама, Хабзбуршка Монархија је затворила своју границу за стоку и све сточне производе који су долазили из Србије. ⁣

Српска власт овај тежак ударац није дочекала на ногама, већ је на изненађење читаве Европе једног економском диву узвратила истом мером. Србија је почетком 1906. године забранила увоз и транзит шећера и шпиритуса, а касније и других монополских производа који су долазили из Аустро-Угарске!⁣ Српска влада није молила непријатеља да укине таксе и царине, већ не пада на колена и погнуте главе проналази нова тржишта и брзином светлости из прашине, поново диже своју економију на ноге и односи победу у Царинском рату. Након тога наш извоз у Аустроугарску износи нешто мање 15%. Аустро-угарска остаје тотално беспомоћна и ускоро по други пут пада на колена испред једне „мале“ земље са брдовитог Балкана, овог пута оружаним путем. Најзаслужнији за ово победу је тадашњи министар привреде и заборављени економски маг – Коста Стојановић.⁣

⁣