ЧУВАР ГРАНИЦА И НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ ЛАЗАРЕВЕ ГАРДЕ!

Крај 14. века је период који је нашем народу изнудио много патње и бола, али и много великих јунака који се само у таквим временима и могу познати, како је својевремено рекао П.П. Његош. У таквом периоду дати живот за свој народ и отаџбину је била највећа привилегија, а можда још једина која јој може парирати је та да будете сматрани једним од најавећих јунака међу свима. Милан Топлица је био један од њих. Опште је познато да је Милан важио за најбољег стрелца свог времена и један од најпоузданијих Лазаревих витезова. За разлику од неких других примера, за Милана Топлицу никада није постојала дилема да ли је заиста постојао или је књижевни лик. Био је топлички војвода и један од Лазаревих „господара границе“. Побратим му је био српски витез Иван Косанчић. Народни песници га још описују и као високог и храброг човека и Ивановог сапутника приликом ухођења Турака пре Косовске битке. Према другом предању, Милан је као преводилац ушао заједно са Милошем Обилићем ушао у Муратов шатор током Косовске битке. Недалеко од Прокупља у селу Вичи налази се кула Милана Топлице, а у близини Ваљева налази се замак Берковац, замак Милана Топлице. Заједно са Косанчић Иваном и трећим побратимом Милошем Обилићем, прешао је Трпезу, зараван на планини Радан и спустио се на Косово. Сва тројица су у бици 1389. године, изгубила живот. Према једној верзију Милан је убијен заједно са Обилићем.

Занимљива легенда још каже да је неименована Косовка девојка била Миланова вереница, којој је непосредно пре Косовске битке, себе обећао. Иако је главна личност народне песме, нема историјских података да је она заиста и постојала. Народни песник је описује као младу девојку која после Косовског боја лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, и све време трага и распитује се о веренику, куму и деверу – Топлици Милану, Милошу Обилићу и Косанчић Ивану. На крају свог пута, налази тешко рањеног витеза Павла Орловића. Она га поји, а он јој говори како су сва тројица страдала у боју. Са последњим речима, он умире на њеним рукама. Песма Косовка девојка постала је алегорија за бригу, помоћ и љубав, и за многе је један од симбола Србије…