НАТАЛИЈИНА РЕМОНДА – СРПСКО СЕЋАЊЕ⁣!⁣

⁣У Србији се у знак сећања на жртве Великог рата, 11. новембра носи симболичан приказ биљке „Наталијина рамонда“. У питању је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Његова симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс. Јосиф Панчић ју је открио 1874. у околини Ниша и заштићена је као природна реткост, одабрана је као поменути симбол јер има невероватну способност. Наиме, чак и уколико се потпуно осуши, може поново да оживи ако се залије, тај процес налик васкрсењу, приписује и сећању на српску војску која је, после страшних губитака, успела да се опорави и оствари победу у Првом светском рату. ⁣⁣
⁣⁣Желимо да овом приликом укажемо и на једну веома битну ствар, а то је свест нас и свест других за своје претке који су дали оно највредније за нас данас, а то је свој живот. Уколико сте били у новембру у неком Британском граду у последње време, нисте могли а да не приметите њихову колективну свест и поштовање према својим жртвама. Веровали или не, седам дана уочи 11.новембра сви на улици од оних најсиромашнијих преко уличних продаваца до богатих пословних људи сви до једног поносно на својим грудима носе свет мака. На улицама се свирају националне песме, док се упоредно одржавају и званичне манифестације у њихову част. Такође, тих дана свака јавна приредба мора почети минутом ћутања за све жртве док сви учесници на својој одећи истичу овај симбол. Колико год зла нама нанели ми морамо нешто и научити од њих и признати себи да се не одужујемо на адекватан начин онима који су то и те како заслужили. ⁣
⁣

Ми се стидимо да носимо гардеробу са мотивима који симболизују нашу историју и традицију, а камоли да носимо цвет на грудима или да певамо и слушамо националне песме у њихову част.⁣⁣ НАШ ЦВЕТ СЕ ДЕФИНИТИВНО ОСУШИО, АЛИ НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА ИМА МОЋ ДА ПОНОВО ПРОЦВЕТА. МИ СЕ ПИТАМО…⁣