8. МАРТ – ЊЕГОВО РАЂАЊЕ И УМИРАЊЕ..⁣

⁣Док су српске жене храбро и достојанствено својим личним трудом освајале нове хоризонте на различитим фронтовима слободе од сликарства преко књижевности до архитектуре и медицине, жене широм посебно западног света клицале су партији и прокламованим активистима које су у том тренутку гледале као спасиоце који ће им донети успех, правду и једнакост.⁣

Баш ти „спасиоци“ и рађају 8. март, на састанку Друге интеранционале – скупу глобалних комунистичких организација, 1909. године. Од тог дана почиње прослава новог празника – Дана жена. Иако нико и нигде није дефинисао шта се тачно променило код статуса жена од тог састанка Друге интернационале 1909. године у односу на период пре ње, готово читав свет од те године почео је са прославама новог празника клицајући „слободарским“ идејама комунистичке партије. Као што и увек бива кроз историју, слобода макар и фиктивна, која је извојевана од неког другог има и своју цену. Нажалост, као и код мноштва других примера и код овог примера велики део жена али и мушкараца ту цену уопште не примећује.⁣ Прва земља која уводи 8. март као званични празник је СССР 1918. године док код нас стиже падом монархије 1945.⁣ Епилог целе приче је да се од тог тренутка укидају сва права попут слободе говора, критичке мисли, религије, приватне имовине и то не само код жена већ и код мушкараца.⁣
⁣

⁣
Цео парадокс се завршава на томе да данас после више од 100 година прослављања 8. марта и скоро 100 година од доласка на власт оних који су га створили, феминистички покрет који баштини идеју слободне и једнаке жене, не само да није нестао већ је јачи и гласнији него икада до сада. Суштински парадокс је да жена која се у овим временима сматра неслободном и обесправљеном, данас слави празник победе женске слободе док га друге жене које се тако не осећају занемарују и славе 365 дана годишње.⁣