ПРЕЛЕПИ ТРАДИЦИОНАЛНИ ЗАНАТИ СТАРЕ СРБИЈЕ КОЈИ СУ ГОТОВО ИЗМУРЕЛИ… ⁣ ⁣

⁣⁣Пре само стотинак година бити занатлија у Србији је био цењен и частан извор прихода који је омогућавао тежак, али поштен живот. Занатска производња се реализовала у занатским радњама, а посао су водили мајстори. Они су имали своје помоћнике – калфе и шегрте. Занат се учио годинама. Ипак, све су то давно прошла времена. Већина ових заната данас је или потпуно ишчезла или за њих зна јако мали број људи, пре свега породица које се њима баве већ генерацијама. У овој и следећој објави ћемо подсетити на њих. Запловите овим времепловом и подсетите се неких феноменалних, а заборављених заната старе Србије!⁣
⁣АБАЏИЈА – у дословном преводу са турског ” кројач одеће од абе”, мајстор-занатлија који од грубог сукна – абе шије одела – народну ношњу⁣
⁣БИЧАКЏИЈА – онај који израђује ножеве ⁣
⁣ВУНОВЛАЧАР – занатлија који обрађује вуну, рашчешљава, чини је ваздушастом и спремном за даљу обраду⁣
⁣ГАЈТАНЏИЈА – ужар и израђивач врпци⁣
⁣ДЕГИРМЕНЏИЈА – милинар⁣
⁣ЂУМРУКЏИЈА – “ђумрук” је турски израз који се користио за царину. Назив за особу која је наплаћивала ђумрук је ђумругџија⁣
⁣ЕКМЕЏИЈА – пекар⁣
ЗИЛЏИЈА – онај који производи зиле, прдмете од месинга – звона, чираке, кантаре…⁣
⁣ИКОНОПИСАЦ – сликар икона, човек који се бави иконописом⁣
⁣ЈОРГАНЏИЈА – занатлија који шије јоргане, душеке и јастуке⁣
⁣КЛОНФЕР – занатлија који ради са лимовима, пре свега на крововима, олуцима и сличним производима од лима приликом изградње грађевинских објеката.⁣
⁣ЛУЛАЏИЈА – занатлија који израђује луле⁣
⁣МУТАВЏИЈА/МУТАБЏИЈА – ткач, занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад је сељак одлазио да ради на њиви или деца у школу⁣
⁣НАКАШ – молер⁣
⁣ОЏАЧАР – занатлија који води рачуна о оџацима – димничар⁣
⁣ПУДАР – човек који чува виноград и бави се пословима који су неопходни да би род грожђа био што бољи и већи – орезивање, прскање, окопавање…⁣⁣⁣