ПРОГОНИ, ГОЛИ ОТОК, ЗАТВОР, БОМБАРДОВАЊА И РАТОВИ – ОД СВЕГА ЈЕ БИО ЈАЧИ!⁣

⁣⁣Властимир Велисављевић рођен је давног јула 1926. у Београду. Глумом је почео да се бави 1938. у Народном позоришту. Власта je 1943. био ухапшен и одведен је у немачки логгор Дортмунд Херде, у коме је био приморан да обавља физичке послове. Из логора је успео да побегне, уз помоћ једног од мајстора у фабрици, који му је дао немачку пропусницу, захваљујући којој је успео да стигне назад у Београд. Пре Другог светског рата је продавао Политику и тако зарађивао први новац.⁣
⁣Након повратка у отаџбину био је ухваћен и одведен у затвор на Ади Циганлији. Недуго након изласка из озлоглашеног затвора на Ади, због држања руских књига које су биле у то време забрањене, комунисти су га заточили на Голи оток. Он је тамо провео чак три године у затвору. Додатни разлог комунистичке тортуре над најсатријим српским глумцем био је тај што није желео да изда свог кума, којег је власт оптуживала да је Стаљиниста. Када је у Србији донет закон о рехабилитацији, Власта је поднео захтев, те је рехабилитован као заточеник Голог отока. Тада је после више деценија са свог имена склонио епитет злочинца који су му комунисти доделили.⁣
⁣

Студирао је на класи заједно са Оливером Марковић, Ђузом Стојиљковићем, Предрагом Лаковићем, Михаилом Викторовићем. Глумом је почео да се бави 1938. године, са 12 година, на сцени Мањежа, Народног позоришта у Београду, а у својој каријери је остварио око 350 улога у позоришту, на филму, и телевизији. Сарађивао је са бројним редитељима, а његове реплике препричавају се међу свим генерацијама. Млађи су га запамтили по улози баба Нате у филму Мала ноћна музика, а љубитељи позоришта по томе што је више од 1.600 пута са колегама на сцени ЈДП-а играо представу „Буба у уху“, чиме је оборио рекорд домаћег глумишта. Ипак, најширу популарност стекао је улогом магистра Ђорђевића у серији Бољи живот. Почасни је члан Југословенског драмског позоришта у Београду. ⁣ТВОЈА ДОБРОТА НАША ЈЕ ВОДИЉА – ПОЧИВАЈ У МИРУ ДОБРИ ЧОВЕЧЕ.⁣⁣