И ВЕЛИКИ ВОЖД КАРАЂОРЂЕ ЈЕ БИО ИЗБЕГЛИЦА..⁣⁣⁣ ⁣⁣⁣

⁣Без помоћи Русије, која је морала да се окрене себи и ратује са огромном Наполеоновом армијом, остављени од свих, устаници су покушавали да спрече поновни пад Србије под турску власт. Уморни, скоро десет година дугим ратом исцрпљени српски народ, видно ослабљеног и осакаћеног бића, није више имао биолошког потенцијала за даље страдање и ратовање. Синхронизовани удари турских армија из три правца убрзано су доводили до војног слома Устанка. Како је записао један од сведока тих збивања „буна је почела паљењем турских ханова, а завршавала се паљењем српских кућа и села. ⁣⁣⁣
⁣У зло време, јаду никад краја. Пред крај лета се Карађорђе разболео од тифуса и једва остао жив. Због опште незавидне ситуације која се претварала у катастрофу, није му преостало ништа друго него да затражи од аустријских власти дозволу за прелазак на њихову територију великог броја бораца, старешина и обичног народа, уплашеног пред извесном турском одмаздом. После добијања дозволе, више од 100 000 људи пребегло је у Аустрију и Влашку преко Саве и Дунава, међу њима и болесни и оронули Вожд са породицом. ⁣⁣⁣ У Аустрији је Карађорђе са својом породицом практично третиран као заробљеник. Из манастира Фенек, где је најпре био смештен, пребачен је у Петроварадин, а одатле у Штајерску, по препоруци бечког Ратног савета, који се плашио евентуалног Карађорђевог повратка у Србију. Тек 29.септембра наредне године Карађорђе је, заједно са осталим српским старешинама и члановима своје породице, добио дозволу за пресељење у Русију. Смештени су у Хотин, где су добили скромна имања и остале, какве-такве, услове за живот.⁣⁣⁣ Иако је Први српски устанак пропао, врло брзо су се у њему јасно видела дивовска достигнућа Вожда Карађорђа. Он је успео да свој народ ослободи смртног, паралишућег страха од ужасног непријатеља и да покаже да се и царска војска у боју може потући, ма колико била бројнија. Та његова велика тековина је помогла српском народу у Другом српском устанку, као и у каснијим борбама за слободу српског народа, до дана данашњег. Могуће је да ће нам то наслеђе помоћи и у будућности…⁣