ПОЧИВАЈТЕ У МИРУ, ГОСПОДИНЕ „ПОПАРА“..⁣

⁣
На једвите јаде сам прихватио да тумачим Калабића, али нисам осетио страх од улоге такозваног негативца, каквим га је власт сматрала. Сада сам поносан на њу и на све оно што је учињено у осветљавању тог издајника, како су га неки називали. Постала је део мене. Био је то огроман ризик за време у којем је серија настала и касније сам сазнао да је редитељ Сава Мрмак имао великих проблема због мојих интерпретација. Кад ми је генерал Пеко Дапчевић у београдском хотелу „Мажестик“ честитао на маестралној улози, додао је и: „Направио си нам велики политички проблем“. „Нисам ја, Калабић је“ – одговорим сам.⁣

Пре рата, отац Николе Калабића, Милан, живео је у Подновљу, селу шест километара удаљеном од Дервенте, у којој је, опет, живео мој деда Јован. Када је Никола Калабић завршио основну школу и кад је требао да се упише у гимназију у Дервенти, његов отац је питао мог деду да ли може пронаћи неку собу како би младић могао да заврши школовање. На то мој је деда одговорио: „Ено га, нека буде са мојим сином Михајлом, како ће бити једном, биће и другом!“. И тако је Никола Калабић одрастао са мојим оцем. Све то у доба кад нисам ни сањао да ћу га ја глумити деценијама касније. Мени је то доказ да има Бога. Отац ме није видео у тој улози, јер сам ја снимао у марту, а он је умро у септембру. Истина, нико мој није био у четницима, „осим Калабића“.⁣
⁣

Очекивало се да ћу га тумачити са презрењем и први сам био запрепашћен симпатијама широм Југославије и ужасавањем власти на такву реакцију људи. Кад сам одгледао премијеру, рекао сам да мени у Србији нико неће пружити руку, али оно што је уследило више нисам доживео, све док се није десио комични Попара. Осећао сам нелагодност док сам снимао, јер су Калабић и мој отац били школски другови. Растали су се након гимназије и нису се видели до 1941. године, када су у спаљеном Горњем Милановцу дошли до драматичног сусрета пуног обрта. После ове улоге проглашен сам за четника. То ми није сметало, али ми је стварало много проблема. Сазнао сам да су ме предложили за доделу Октобарске награде, а градоначелник Београда Бранко Пешић поручио је: „Нисмо луди да четнике награђујемо.“