УГЛЕДНА ПОРОДИЦА БАЈЛОНИ И ЊИХОВА ЛЕПОТИЦА ГОРДАНА!⁣

⁣
⁣
Породица Бајлони иако своје корење вуче из Италије, била је толико привржена српском народу којег је задужила својом појавом о којој се и данас прича. Сећање на њих свакако да чува и напознатија Бајлонијева пијаца али и многа друга здања широм Београда остављена од ове породице српском народу на вечни дар и чување. Фамилија Бајлони је своје материјално и духовно богатство у нашој земљи градила мукотрпно и постепено још од давне 1855. године па све до 1945. када од комунистичких окупатора нису могли даље, као и готово све друге најпрестижније српске породице чији је напредак тада био напрасно прекинут јер су дошли они који за то нису имали ни знања ни труда, али су пожелели да то туђе богатство буде њихово.⁣
⁣
⁣
Зачетник српских корена Бајлонијевих био је вредни Игњат који поменуте 1855. долази у Београд у ком није имао ништа и тада напорно својим знањем креће да гради фамилију за пример. Првобитно се бавио кожарским занатом па и пољопривредом. После три године од зарађеног новца отвара гостионицу коју назива по свом презимену. Убрзо „Бајлонова“ кафана постаје једна од најпрестижнијих кафана у Србији. Своје материјално богатство су касније генерацијски увећавали и као такви активно учествовали на изградњи Београда ⁣
⁣
⁣
Активно учествују у одбрани српске Отаџбине у I светском рату, али и у II, када се посебно истиче Гордана Бајлони. Она је својом ванредном лепотом и манирима била узор многим тадашњим Београђанкама. Ипак, ни конфор који је могла да има захваљујући свом материјалном статусу није је одвратио од тога да се стави на располагање српској војсци којој активно помаже на свим логистичким нивоима. Током рата је била у сталним контактима са Дражином војском, али и са чувеним Валтером који јој помаже да емигрира у Португал и сачува главу од комуниста. Са њом тада у једном правцу одлазе и готово сви Бајлонијеви и тада се завршава њихова лепа београдска прича.⁣