ОВО ЈЕ НАЈПОЗНАТИЈИ ВИЦ КОЈИ СЕ ПРИЧАО ТОКОМ АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ И БОРАВКА НА КРФУ!⁣

[voicer-highlight]Након страшне Албанске голготе и изгнанства наше владе, војске и народа на Крф током Првог светског рата на овом острву се формирала читава једна “мала Србија”. Радиле су школе, штампале су се новине, отварале су се болнице. Славили су се Ускрс, Божић и крсне славе, било је крштења, а и по неког венчања. Живот је колико год био тежак, морао да се настави. Снагу и непресушну наду у победу наших војника забележили су безбројни новинари, путописци, али и савезнички војници. Један од најинтересантнијих записа остави је генерал Пијерон де Мондезир. Он је забележио “виц” који су српски војници тих дана причали, а у којем је најбоље осликана сва вера и нада у коначну победу, као и способност да се поднесу и највеће жртве и да се и после тога насмеје – чак и на сопствени рачун. Само је одлика великих да умеју да се шале на сопствени рачун, а само оних највећих да то раде и када је највећа мука – е такви су били наши преци…⁣
⁣
“Господ Бог осети једнога дана потребу да се одмори, и рече Светом Петру да нареди мир и тишину на земљи. Он је већ почео да свлачи обућу леве ноге, кад се зачу ларма.⁣
⁣– Шта је то? – упита Господ.⁣
⁣– То су Срби – одговори Свети Петар.⁣
⁣– Шта хоће?⁣
⁣– У рату су са Турцима.⁣
⁣– Ко је у праву?⁣
⁣– Па Срби, Господе. Уосталом, ви добро знате да су Турци неверници.⁣
⁣– Добро. Заштити Србе и нека ме оставе на миру!⁣
⁣Срби су потукли Турке… Бог постиже да се потпуно изује. Зачу се нова ларма.⁣
⁣– Шта је?⁣
⁣– Срби, Господе.⁣
⁣– Опет! Па шта хоће?⁣
⁣– У рату су са Бугарима.⁣
⁣– Па, Бугари нису безверници. Ко је у праву?⁣
⁣– Срби, Господе. Бугари хоће да им узму Македонију коју су они крвљу освојили.⁣
⁣– Добро. Заштити Србе, али нека ме једанпут оставе на миру!⁣
⁣Срби су потукли Бугаре и Бог се скоро потпуно свукао, кад се зачу још жешћа ларма него ли пре.⁣
⁣– Шта је? Казуј брзо, Свети Петре, јер ми се много спава.⁣
⁣– Господе, опет Срби. У рату су с Аустријанцима, Немцима, Бугарима и Турцима. Али, Срби су у праву.⁣
⁣– То је могућно, али напослетку много ме гњаве! Пошљи их до ђавола за сада, па ћеш ми о томе говорити кад се будем пробудио.“[/voicer-highlight]