ПРЕДАЊЕ О ИМЕНУ ГРАДА АЛЕКСИНЦА..⁣⁣

[voicer-highlight]Стари људи казују да је у старија времена главни пут од Ниша за Београд ишао поред Обле Главе и села Вакупа, Суботинца и Краљева, а то је, одприлике, на 1/2 сата даље од садањег Алексинца к Бањи. Где је садањи Алексинац није било онда ни једне куће, нити је овуда какав пут ишао, него је ово место густим обрасло лугом. И сад се виде поред пута, идући у Бању, развалине амама турског – у пољу сниже села Краљева. Сва околина око овог амама. зове се Стара Паланка. Овде је, по казивангу старих људи, седио неки ајанин, именом Усеин-ага, и имао је близу овог амама своју собствену кафану, у којој је обитавао. Код овог ајанина, наодио се је неки буљукбаша – Алекса. Седећи једно вече овај ајанин са Алексом у кафани, чује из оближње шуме, гди га неки по имену зовне, рекавши напоследку, почем му се нико не одзове: ⁣⁣
⁣⁣-Усеин-ага, што си се ућутао? Што не говориш? ⁣⁣Скоро ћемо се у очи погледати. Ово је био неки ајдучки арамбаша, као шго се сам казао. Турчин сад рекне Алекси: „Море Алекса, да ми ухватиш тога арамбашу, или жива или мртва тако ми Дина, даћу ти што заиштеш од мене.“⁣⁣ Алекса лаком на обећање Турчина, потруди се својски и некако увати овога несретног арамбашу, те га преда србске крви жедном Турчину, који га, близу своје кафане, жива на колац набије, рекавши му: „Ха, бре крмче, ајде сад да се погледамо у очи.“⁣⁣
⁣⁣

Арамбаша, сирома, на највећим мукама, псујући Турчину све што му је најмилије и најсветије, само да би га овај убио, умре као мученик на коцу, а Алекса за ову велику услугу добије многе поклоне од Турчина. Најпосле, још, заиште Алекса, да му исти Турчин дозволи близу утока реке Моравице у Мораву, гди садањи Алексинац лежи, луг окрчити, разорати и коју њиву себи начинити, које му буде одобрено. И тако Алекса начинивши овди више њива, направи себи и кућу и насели се, од тог Алексе и његових наследника, назове се то место – Алексинац.[/voicer-highlight]