ПОСЛЕДЊИ ПУТ „БЕОГРАДЕ ДОБРО ЈУТРО!“

[voicer-highlight]Најслушаније емисија у најнеслушаније време, како је то рекао Матија Бећковић једном приликом, била је дело великог Душка Радовића, а красио ју је неподобан политички афоризам приказан на један феноменалан и сатиричан који нам је можда и најбоље показивао како смо тада „лепше живели“.

Емисија се давала у 7 ујутру, а слушали су је сви који су у то време били на ногама, чак и они који нису имали навику тако раног буђења ускоро су је задобили због ова 3-4 минута Душковог гласа. Убрзо, ова радио емисија задобија огромну популарност и слушаност па ће се недуго затим наћи на црној листи тадашње власти. Оно што се зна је да је током 1983. дошло до укидања емисије. У низу извора који су доступни, нигде се не помиње датум нити било која приближна временска одредница. Сматра се да је прави повод за укидање емисије (инициран из Председништва СР Србије тј. лично од стране Николе Љубичића) био дан раније. Тада је Душко читао ово: „Кад више не буде ни вас, ни ваше славе и привилегија, ваша деца ће продавати Дедиње деци фудбалера, певача, трговаца и накупаца. После краће паузе, Дедиње ће поново постати оно што је некад било.“ Како забрана није била стигла одмах, Душко Радовић је своју емисију урадио и наредног јутра. Тада је настао и снимак који је доступан на Јутјубу и данас. На крају те последње емисије иде и последњи Душков цитат: „Јуче нам је електродистрибуција поклонила мало струје да видимо победу наших фудбалера. Ризик је био велики, али се све добро завршило. Данас смо срећни и захвални свима који су били тако добри према нама, иако то нисмо заслужили.“ Након њега све је било само историја и сећање. Уколико би тачан датум закључивали на основу овог последњег цитата, онда би то значило да је емисија ишла 13.10. или 22.12.1983, с обзиром да је фудбалска репрезентација Југославије крајем 1983. остварила две победе:

12.10.1983. Југославија – Норвешка 2:1          21.12.1983. Југославија – Бугарска 3:2

Овде треба напоменути да су и пре забране у више наврата емисија и Душко били на тапету разних (како су се тада звале) „друштвено-политичких организација“. Из неких извора се мозе још и сазнати да је крајем 1983. одржан састанак на коме су се нашли одговорни људи из Студија Б, сам Душко Радовић и Иван Стамболић који је понудио да Душко може поново да започне своју емисију. Ту понуду, Душко је одбио на себи својствен нацин „Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме.“ Приказана фотографија је слика некадашњег Београда из 1928. године. Видимо Калемегдан у тренутку постављања „Победника“ и широке народне масе које су дошле да поздраве његов први дан на тврђави.[/voicer-highlight]