
ПРОТА КОЈИ ЈЕ ОБУКАО УНИФОРМУ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ПОП ЖУЋА!
[voicer-highlight] У временима када се ломи национална судбина, одговорност да обрани свој народ превладава пацифистичко скривање иза парола мира –
[voicer-highlight]Био сам у сва три рата које је Србија водила од дванаесте до осамнаесте, али не могу да набројим сва бојишта – ко би се свега сетио после седамдесет пет година. Знам да смо као на крилима јурили из битке у битку и да није било жртве коју не бисмо радо поднели за свој народ и своју земљу… У свим ратовима био сам у комитским одредима под командом војводе Јована Бабунског, мајора Војислава Танкосића, војводе Вука и других четовођа. Упознао сам, још пре бојева, комитске прваке: Николу Скадарца, који је за презиме узео место рођења, Темељка Барјактаревића из Велеса, Милоја Динића из Крагујевца, Јашу Ненадовића из Ваљева, Живка Гвоздића из Вучитрна, Глигорија Ристића из Пећи, знаног као Ђорђе Скопљанче, и многе друге. Памтим их по томе што су нам својим примером показивали како се неопажено може привући непријатељу, како се тихо, без речи, уклањају предстраже, како се баца бомба у последљем тренугку, ускаче у ров и голим рукама хвата за бајонет. Помињем их и зато што нико од њих није дочекао крај рата – пали су на разним бојиштима.
Памтим бојеве на Младом Нагоричану, Косову, Брегалници, Дрини – где смо на Ади Курјачици укрстили бајонете са швапскпм војницима, памтим и страшни покољ на Карађорђевом брду код Смедерева. Улетесмо, негде код Лазаревца, и у колубарску битку, која ће славу српског оружја пронети широм света, па онда, идуће године, дође битка за одбрану српске престонице, повлачење кроз Албанију, опоравак на Крфу, одатле на Кајмакчалан, Груниште, Црну Реку… Кад смо, дванаесте, избили на Косово, гонећи Турке, падали смо ничице и љубили земљу и пушке-осветнице… Никад се нисмо светили невиној деци, слабашним женама и немоћним старцима, већ само дахијама, крвопијама, насилницима и пљачкашима… За шест година, за све време ратовања, српску војничку униформу никад нисам обукао. Носио сам копоран и чакшире, понекад, кад је било нужно и ратне прилике захтевале, носио сам турску одећу и чалму око главе; у два-три маха, по налогу својих старешина, носио сам бугарску шапку и блузу, али сам увек био у опанцима…[/voicer-highlight]

[voicer-highlight] У временима када се ломи национална судбина, одговорност да обрани свој народ превладава пацифистичко скривање иза парола мира –

[voicer-highlight] Основна хришћанска врлина је смирење које је у супротности са појмом беса, али је исто тако универзална примена овог

[voicer-highlight] Док ће његов син, Петар Лубарда, касније постати једно од највећих имена српског сликарства, његов отац, потпуковник Ђуро Лубарда,

[voicer-highlight] Отац му је био светски познат електротехничар, за Србе највећи у тој области одмах после Тесле и Пупина. Деда

[voicer-highlight] Пре него што је та реч ушла у војне уџбенике, пре специјалних јединица и модерних доктрина – Србија је

[voicer-highlight] Док су аустроугарске колоне у Првом светском рату напредовале са стомацима пуних животињских протеина – Срби су марширали на
Принцип је српски модни бренд, настао 2015.године са циљем да промовише српску историју, традицију, науку и културу у комбинацији са модерним дизајном и одећом врхунског квалитета.
Заједно у фузији са бесплатним едуковањем, другим видовима деловања бренда и хуманитарним радом све време ће имати један те исти циљ, а то је чување историје, традиције и хероја!
©2025 Сва права задржана – Принцип шоп | Izrada web sajta DesignJust4You
Немате налог?
Креирајте налог