ДВА МЕТКА ОД ГОСПОДИНА…

На нашу велику жалост ми данас нити причамо нити знамо много о овом великом човеку. Такве ствари не смеју да нам се догађају и не смемо их допуштати, бар не ми који смо чули и знамо нешто о томе. Морамо причати и другима који не знају и ширити овакве ствари као у цикличним круговима, како за Благоја тако и за мноштво хероја које смо лако предали забораву. Иако се данас, додуше, у поређењу са нашим првим помињањем Благоја доста више пише и говори о њему, и то је веома мало у односу колико би требало. Такође, приметили смо да се већина текстова и објава каче са погрешним сликама на којим се уопште не налази Благоје Јововић, приказујући се као његов идентитет. С тога смо у сарадњи са Зораном Бојовићем по први пут до сада ретуширали и одрадили фотографију овог великог јунака у боји, како би у годинама које следе, Боже здравља, сијала пуним сјајем на што више места.

„Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: „Мајку ти јебем српско-јеврејску, комунистичку! Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: „Јуре, Јуре!“И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било ? Онако задихан, говорим им: „Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!“ „Тај је луд или пијан“, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај.“ – сликовито је дочарао Јововић