БАРОНОВА ТАЈНА У СРЦУ БЕОГРАДА!

Барон Петар Николајевич Врангел се бориo до последњег даха за Руску империју i to je било неизбежно због његовог беспрекорног педигреа, а судбина је хтела да царство доживи слом баш онда када је Црни Барон био у напону снаге и у најбољим годинама. О животу и храбрости Црног Барона како су га звали, има много тога да се каже. Оно што данас повезује све нас који ово читамо и генерала Врангела је једна мала црквица у самом ценру Беграда. Црква Свете тројице на Ташмајдану у себи крије све оно што је довољно да царску Русију заувек сматрамо својом старијом сестром које се никада не смемо одрећи.

Након што је генерал Врангел отпутовао у Белгију 1927. године где је убрзо отрован од стране Бољшевика, по његовој последњој жељи је пребачен на Ташмајдан у складу са његовом последњом жељом да му срце и тело почивају у православној земљи, његовој Србији. Црква у чијој изградњи је Врангел имао велику улогу, поред његовог тела у себи носи још једно богатство које мало ко зна. Након убиства Романових и слома царевине Русије, преживели чланови Беле Гарде долазе у Србију и са собом доносе грумен родне земље као своју највећу светињу. Специјално граде храм одмах поред цркве Светог Марка и моштију Цара Душана и у њен темељ сазидавају грумен земље назвајући је од сад својим домом. Том приликом су се сви чланови Беле гарде заклели да ће осветити свог цара и ослободити своју земљу.