ПРВИ ГУВЕРНЕР И ВЛАСНИК НАЈВЕЋЕ ПИВНИЦЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ – ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ!⁣

⁣[voicer-highlight]Осим што се налази на новчаници од 1000 динара о Ђорђу Вајферту данашњи српски народ, нажалост не зна много. Сама чињеница да се ради о човеку који је неретко понављао да је „по рођењу Немац, али по опредељењу Србин“, завређује пажњу помена. О Вајферту има много тога што се може испричати, пре свега да је био први индустријалац, банкар, гувернер и власник највеће пиваре. За многе познаваоце економије остао је упамћен као најбољи или засигурно један од најбољих гувернера којег смо икада имали.⁣

Вајферт је био један од најистакнутијих масона у Европи и свој високи положај пре свега је користио како би извлачио што боље позиције за своју Србију. Таквих примера је небројано, али колики је добротвор заиста био најбоље говоре следећи податак: Жалостан што не може да се лати оружја у балканским ратовима, послао је српској коњици на дар вагон пива, а током Првог балканског рата 1912. од свог новца купио је 60.000 векни хлеба које је поделио изгладнелој сиротињи.⁣ Пошто није имао потомства, за живота је делио оно што је стекао.⁣⁣

Његове заоставштине мере се на десетине, чак и стотине: Београдском универзитету поклонио је вредну нумизматички збирку од 14.114 примерака претежно античког новца. Музеју града оставио је чувену збирку слика, скица и акварела старог Београда. У добротворне сврхе поклањао је имања, добиле су га и старе даме за дом на Дедињу, а дао је издашну донацију за изградњу зграде Српске академије наука и уметности. И када би остајао без паре у џепу био је у стању да позајми новац да би га некоме поклонио. На опаску да није штедљив одговарао је: „Треба давати да би се опет стекло“, а такве најбоље разуверава анегдота да док је радио као гувернер ако би остајао прековремено, гасио би сијалицу и палио приватну свећу како не би трошио државне паре.⁣[/voicer-highlight]