СРПСКИ ЈУНАК КОГА БЕЗ СТИДА ПРИСВАЈАЈУ – ЂУРАЂ КАСТРИОТ СКЕНДЕРБЕГ!⁣

⁣⁣[voicer-highlight] У 15. веку, када је Османско царство било у највећем замаху, један човек стао је на пут најмоћнијој војсци свог доба. Његово име било је Ђурађ Кастриот – у историји познат као Скендербег. Он је водио борбу за слободу хришћанства, за част и свој народ. Ипак, вековима касније, управо тог човека покушавају да отму из српске историје и то нико други него Албанци који покушавају да га присвоје.⁣
⁣⁣
⁣⁣
Данас, у Тирани, Скендербег је подигнут на пиједестал као „албански национални херој“. Иако није имао албанско име. Није говорио албански. Није славио њихове обичаје. Ниједан извор тог доба не бележи било какву везу Скендербега са албанским етничким идентитетом, нити је поникао у албанској породици. Али то не спречава фалсификаторе историје да га својатају – управо зато што немају своју историјску фигуру тог формата. Зато што нису имали ни витеза, ни барјак, ни славу ни народ. ⁣

⁣⁣
⁣⁣
А истина? Она је јасна, чврста и документована. Према студији Предрага Р. Петровића, породица Кастриоти била је српска властела, православне вере, са крсном славом и породичним грбом белог двоглавог орла – по угледу на симбол Немањића. Мајка му је била Војислава, а Ђурађев отац Јован Кастриот јавља се у српским царским повељама и уједно и сам данас почива на Хиландару. Породица је била у сродству са Бранковићима. Све говори једно: Скендербег је био Србин. Србин који је бранећи своју православну веру, подигао барјак крста и стао на чело борбе за слободу.⁣
⁣⁣
⁣⁣
Скендербег је ушао у легенду као човек који је 25 година одолевао Османлијама. Ватикан га је назвао „штитом хришћанства“, султани су га проклињали. Док је Европа падала пред исламом, он је стајао усправно. Није продао веру. Није продао име. И зато га данас покушавају украсти јер то што је он био, други нису ни могли да сањају да постану. ⁣
⁣
⁣
Нисмо далеко од тога да исти почну да својатају и друге српске националне хероје попут немањића и других средњовековних великана, па веома могуће и оних нововековних јер оно што је сигурно – такви немају срама.