ДРУГИ ДЕО ПЕСМЕ “ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ” ОД ДОСИТЕЈА КОЈЕГ ЛЕВИЧАРИ УПОРНО ИЗБЕГАВАЈУ..⁣

⁣⁣[voicer-highlight] Током Првог српског устанка, Доситеј Обрадовић написао је песму “Востани Сербије” која је брзо добила и алтернативно име “Ода српском препороду”. У данашње време ови дивни стихови се неретко могу чути на разним окупљањима, али оно што је истовремено приметно то је и покушај одређених либерално-левичарских кругова да ову нумеру прикажу као некакву алтернативу разним националним химнама које се срећом све чешће могу чути у јавном животу.⁣
⁣

⁣
Уочљиво је обазриво избегавање другог дела ове песме тих кругова у готово свакој прилици њеног спомена, јасно је и због чега, тај други део текста до темеља руши наратив некаквог грађанског друштва без превасходно националног или неког грађанско – атеистичког Доситеја без Бога и природног национализма који је нескривено гајио у својој српској души. Тај други део стихова је следећи:⁣
⁣
⁣
“Востани, Сербије!⁣
Босна, сестра твоја, на тебе гледа,⁣
И не жели теби никакова вреда.⁣
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,⁣
од којега теби иде помоћ многа.⁣
Востани, Сербије!⁣
⁣
Херцегова Земља и Чернаја Гора,⁣
Далеке државе и острови мора,⁣
Сви теби помоћ небесну желе,⁣
Све добре душе теби се веселе..”⁣
⁣

Дакле, о манама али и врлинама Доситеја Обрадовића може да се дискутује као и о сваком другом овоземаљском човеку. Није спорна чак ни његова улога у дистанцирању савремене просвете од светосавске али је уједно и неодвојива његова приклоност Православљу и српском национализму. Због тога је апсурдан сваки покушај приказивања Доситеја као некаквог утемељивача грађанске државе без претходне националне и хришћанске подлоге – шта више такву личност тешко да ће и наћи све до друге половине ХХ века..

[/voicer-highlight]