ЗАШТО ГАВРИЛО ПРИНЦИП НИКАДА НЕ БИ БИО КОМУНИСТА – АРГУМЕНТОВАНО ЈЕДНОМ ЗА СВА ВРЕМЕНА!

Шта је оно што му се агресивном пропагандом приписује, не би ли се сврстао у комунистичког, а не српског јунака? Детаљном анализом ћемо проћи кроз сваку и за сва времена ставити тачку на ову тему:

1. Био је Југословен – Гаврило Принцип је пре свега био велики родољуб који је живео и погинуо искључиво за слободу српског народа, а не било какве партије или слично. Најједноставији пут ка тој слободи му је као и готово свим тадашњим српским националистима, па и Дражи Михаиловићу и свим касније истакнутим Равногорцима, била југословенска идеја. Из данашњег угла, кроз буквално сагледавање историје, Принцип се кроз ту идеју етикетира као Југословен, па се из тога даље изводе и све друге етикете попут словена, комунисте, хрвата, бошњака итд.

2. Био је левичар и имао је социјалистичке ставове – Он јесте био левичар и његове идеје се јесу темељиле на социјалистичким тенденцијама. Ипак, то никако не иде у корист овој причи с обзиром да је Социјалистичка партија Југославије у Другом светском рату безусловно подржала и стала уз Четнике на Равној Гори, као и све друге левичарске странке са социјалистичким идејама.

3. Био је атеиста – Нећемо улазити у истинитост ове инфромације, с обзиром на то да је породица Принцип била изразито побожна фамилија. Поставићемо тезу да је заиста био атеиста. Да ли га овим „аргументом“ нужно одвајамо и од српства и четничког покрета? Наиме, у четницима је било више хиљада и Муслимана и католика чак и јевреја, па и атеиста. Максимално се поштовао избор на слободу вероисповести сваког појединца.

4. Неки четници из Првог светског рата су прешли у комунисте – Пре свега преко 95% преживелих четника из Првог светског рата је ту остало и у Другом светском рату. Спомињу се само два примера истакнутијих чланова којима се покушава да се уврсти и Гаврило. То су Мустафа Голубић и Божин Симић. Добро је познато и из ког разлога. То је солунски процес и погубљење њихових блиских пријатеља од стране краља када се према њему и њима ствара гнев и услед кога одлазе на другу страну.

5. Већина младобосанаца је завршило у Партизанима – Баш напротив, већина истакнутих преживелих чланова је приступило четницима. Најбољи пример је главни идеолог Младе Босне уз Гаћиновића, Добросав Јевђевић који је постао четнички војвода и један од главних људи ЈВуО. Затим Јездимир Дангић, па и Стеван Мољевић који су такође били на највишим војним функцијама, као и многи други. Преживелих Младобосанаца у Партизанима готово да није ни било, барем ми не знамо ниједног истакнутијег члана. Они који су били ближи КПЈ су пре свега били интелектуалци који су тамо приступили крајем рата како би могли неометано да наставе са научним радом, док су пре тога исто подржали војску краљевине, попут Васе Чубриловића и Иве Андрића.

6. Син његовог брата је отишао у Партизане – Гаврило је имао два брата Николу и Јову. Јова је имао петоро деце. Од петоро деце Слободан је био у партизанима. Тако да у овако широкој фамилији то што је једно дете од једног брата било у партизанима и није неки аргумент да би и он тамо завршио. Шта више, толико је примера у историји да су и ближи, а камоли даљи потомци разних јунака завршили на другим странама. Иначе, Гаврилов брат Вукосав је погинуо 1944. у одреду Момчила Ђујића.

7. Партизани су чували његов дух и породицу – Партизани не само што нису чували његову породицу, већ су одмах на почетку рата до темеља спалили Принципову родну кућу и то са све са његовом мајком унутра, која се једва спасила. Детаљније о овој тортури породице Принцип можете видети у видео клипу сведочења његове породице међу којима и директним сведоцима који су у том тренутку били у кући приликом партизанског спаљивања.

Када се на ово дода још и чињеница која се огледава у његовим узорима који су га и навели на дело које је починио. То је пре свих Богдан Жерајић, српски националиста и револуционар који је био симбол Младе Босне, док су му највећи живи узори тог времена били српски четници, онда је заиста свака даља полемика о његовој припадности неозбиљна..