ПОСЛЕДЊИ ПУЦАЊ БОРБЕ АЛИ НЕ И НАДЕ – БОЈ НА РОВЊУ!

[voicer-highlight]Ово је, практично, био последњи велики сукоб Турака са устаничком војском. Он се одиграо на дринском ратишту и означио је крај и пропаст Првог српског устанка. У усклађеном нападу на Србију из више праваца, Дрину су босански Турци, предвођени Али-пашом Деренделијом, прешли 17.јула и ударили на Лозницу и Лешницу. Упркос херојском отпору, далеко малобројнији српски устаници су подлегли турској сили, најпре на прилазима Лешници (где су се бранили под командом војводе Симе Катића), а затим и у Лозници (командовао је војвода Петар Николајевић Молер). Устаници су били принуђени да се повуку све до Липолиста, где је Карађорђе наредио Милошу Обреновићу, Стојану Чупићу и проти Матеји Ненадовићу да на Засавици организују одбрану и спрече коначни прелазак Турака у Србију. Ове војводе окупили су око 1000 Подгораца којима су у помоћ притекли Мачвани, па се у утвђеном шанцу скупило око 3500 прекаљених бораца, чије су језгро чинили чувени „голаћи“ Зеке Буљубаше. Надимак су добили јер су били голи синови, како их је он звао, људи који нису имали породице, а многи од њих ни стално место боравишта тј. ни кров над главом. Било их укупно око 200. Одсудни сукоб неравноправних војски се одиграо крајем августа 1813.

Бој на Равњу трајао је непрекидно седамнаест дана, све до тренутка када су устаници остали без барута. Бранећи одступницу десеткованој устаничкој војсци, Зека и његови голи синови изгинули су до последњег, међу њима и чувени хајдук Станко (Алексић), јунак истоименог романа Јанка Веселиновића. У последњем јуришу из разваљеног шанца, свесни безизлазности ситуације, славећи Бога и Србију, сви су исечени. О Зеки Буљубаши и његовим „голаћима“ посебно ће и подробније бити речи у некој од следећих прича. „И ту погибе Србаља, храбријех јунака, коих земља више неће родити. Плачи, ридај, славна земљо српска, док се обрати Божја воља на те“. Ове стихове записао је тим поводом ноћајски летописац, поп Василије Бабић, на пентикосту ноћајске цркве. Поразом на Засавици окончан је Први српски устанак, али не и неутажива жеља за слободом у српском народу. Текст и слика су настале у сарадњи са: Гораном Горским[/voicer-highlight]