ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА – ДАНАС СМО МИ РЕЖИСЕРИ!

[voicer-highlight]Сви они који нам причају да од историје и гледања у прошлост немамо ништа, и те како добро знају зашто им је толико важно да је не познајемо. На основу онога што је било можемо да видимо и оно што ће бити. Проучавањем историје можемо лако увидети цикличне кругове који се незауставно понављају кроз векове. Ми већ данас можемо повући паралелу са оним што је било пре само 100 година. Да вам то покажемо испричаћемо вам једну поучну причу из тог периода. Дешавање је готово идентично овом данас, једина је разлика што главни актери више нису Бугари већ други, препознаћете који народи и што су други главни актери, Срби, наши преци, знали како се реагује у оваквим ситуацијама. Управо због те њихове свесности данас и постојимо. Можда би требало да се запитамо шта ће бити са нашом децом за 100 година, ако ми наставимо да се понашамо овако… Неуспех бугаризације видно се показивао у школско-просветној политици током целе окупације. Аустроугарски конзул у Нишу Колрус, известио је 22.јула 1916. да су Бугари наговорили ђаке да приликом једне школске свечаности говоре како су радосни што су поново постали Бугари, али да је проба у сваком случају испала на штету Бугара, пошто су родитељи плакали кад су видели шта им се ради од деце. Посебно занимљив случај саопштио је вицеконзул Хас у извештају од 24.фебруара 1918:

У cуботу 16. фебруара била је за ученике и ученице ниже гимназије у Нишу приређена „пропагандна филмска представа“ и приказани снимци различитих пејзажа, бугарског Поморавља“, потом је директор говорио деци да је Поморавље било одувек бугарско и да сада мора да остане бугарско. Да ученици морају да воде рачуна о томе да су им родитељи увек били Бугари и да ће сада након ослобођења, то заувек и остати. Тада се, пише даље Хас, одиграло следеће : На ово викну један дечак: „НАШИ РОДИТЕЉИ СУ УВЕК БИЛИ СРБИ И ОНИ ЋЕ ТО УВЕК ОСТАТИ!“ У том тренутку настаде метеж, а из деце се проломи олујни узвик: „ЖИВЕЛА СРБИЈА!“. Директор је захтевао да му се саопште имена демонстраната, али нико није хтео да му каже. Следећи дан спроведена је истрага, која је дала исти негативан резултат.

Пошто је директор поново давао деци политичке поуке, ту је дошло до отвореног разговора у коме су деца њега боље поучила. Она су отворено изјавила како се од њих тражи немогуће уколико се захтева да се осећају као Бугари. Отац једног је српски официр, отац другог се налази у бугарском затвору, оца трећег су стрељали Бугари…[/voicer-highlight]