ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ ЦЕРЕМОНИЈОМ ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ОДЗВАЊАО МАРШ НА ДРИНУ – ИВО АНДРИЋ!⁣ ⁣

[voicer-highlight]Није потребно много хвалити, нити се трудити објаснити колико је Иво Андрић значајна личност наше историје. Само признање Нобелове награде у оно време, довољно је да Андрића сврста у највеће изданке српскога народа, али то није оно једино што га уврштава у ову величанствену категорију.⁣
⁣Пре свега оно неизоставно за место у тој одабраној групи величанствених, није фалило ни код Андрића – постојаност националне свести. Можда је тај национални осећај испољавао на другачији начин у односу на рецимо Дучића или Црњанског, али лепота и јесте у разлици специфичности. Већ од најмлађих дана тежња ка борби очувања националног идентитета примећује се код Иве, у његовом ангажовању у добро познатој организацији Млада Босна. Као саборац Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића и других јунака, бива хапшен и тортурисан још од детињства. ⁣
⁣
⁣
Ни након одрастања тај осећај се не губи ни код старијег и зрелог Андрића. Шта више тај национални осећај се код њега форматирао и додатно сазрео. Најбољи показатељ тога је његов чин на додели, највећег признања у књижевности, Нобелове награде, када је тражио да му се приликом уручења саме награде са разгласа пусти српски „Марш на Дрину“. ⁣
⁣
⁣
Наравно, ту су и бројни текстови посвећени свом народу, да не кажемо и сви јер све што је Андрић радио то је било у духу његовог народа. Пре свега оно што сви треба да научимо од њега налази се у његовој реченици: „Човек је дужан свом завичају, тај дуг плаћамо сви и никада га не можемо до краја отплатити.“[/voicer-highlight]