„ЈАВИТЕ СРБИЈИ ДА ЈЕ ВОЛИМО!“

„Извели су нас 16 на смрт осуђених у дугачки ходник. Поређали једног до другог.Онда су сви који одлазе у Зеницу на робију један по један долазили и редом се љубили с нама шеснаесторицом. Дирљив је био растанак…“ Грђић је тог дана, док се опраштао од другова, узвикнуо: „Збогом браћо, живела Србија!“ Oсуђени на смрт: Коста Гњатић, син Јове, стар 40 година, учитељ; Матија Поповић, син Шпире, стар 39 година, свештеник; Алекса Јакшић, син Томе, стар 41 годину, трговац; Мирко Томовић, син Ђорђа,стар 26 година, учитељ; Бошко Чапрић, син Видака, стар 41 годину, чиновник; Ђорђо Дакић, син Симе, стар 52 године, општински биљежник; Радивој Ђурановић, син Стеве, стар 24 године, приправник; Димитрија Јевђевић, син Вуколе, стар 46 година(отац војводе Јевђевића), свештеник; Симо Беговић, син Обрена, стар 41 годину, свештеник; Милан Петковић, син Васе, стар 28 година, свештеник; Михајло Савић, син Стефана, стар 31 годину, дневничар Земаљске владе; Димшо Ђокановић, син Лазара, стар 51 годину, земљопосједник; Чедо Милић, син Јована, стар 29 година, трговац; Петар Билбија, син Игњата, стар 25 година, трговац; Милутин Јовановић, син Милана, стар 27 година, трговац.