НЕМАЦ И КОМУНИСТА – ДВА ДРУГАРА ДОБРА, СТАРА…

[voicer-highlight]Да историју пишу победници уверили смо се већ довољно, али исто тако и да истина исплива на површину кад-тад. Дуго година у школама су нас учили да је постојао само један антифашистички покрет у Србији – комунистички. Од скоро нас уче да су постојала ипак два. Колико их је било оставићемо на вама, а ми ћемо се вратити на ране почетке Другог светског рата и осврнути на то како је до скора једини антифашистички покрет на овим просторима дочекао фашисте и нацисте. За оне који нису учили у школама, средином 1939. споразумом Рибентроп—Молотов потписан је пакт о ненападању између Немачке и СССР. Овим споразумом је започето вишемесечно пријатељство комуниста и фашиста, које је трајало све до јула 1941. године. Подсећања ради Други светски рат је почео нападом на Пољску још 1939. само недељу дана након потписивања овог пакта. Ова муњевита победа нациста је затим прослављена са пријатељима заједничком парадом Вермахта и Црвене армије у Брест Литовску, 23. септембра 1939. године. Тако долазимо до једне крајње парадоксалне ситуације. Почетком 1941. године на нашим просторима се појављује први легитимни герилски покрет који је започео борбу са фашистима у Европи – ЈВуО (четнички покрет). Док су се тзв. „сарадници са фашистима“ како су нас касније учили, те 1941. година увелико с њима борили припадници другог тзв. „јединог анти-фашистичког покрета“ су по споменутом споразуму у јеку пријатељства сарађивали управо са тим фашистима. У прилог тога вам приказујемо следеће документе: – Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој.

По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.)

Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих припадника КП. (МИАЧ, Мемоарска грађа (припадника партизанског покрета), К-1, рег.бр.16, изјава Радмиле Лале Ивковић.) – У сећању је остало да је део чачанских комуниста добро прихватио долазак Немаца у Чачак. Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали у тенкове и немачке топове-скори знак пропадања капиталистичке империје. Комунистчки покрет у Чачку своје прве борбене јединице формирају у првој половини јула 1941. године. Прве акције нису биле уперене против окупатора већ против српске жандармерије. Фактички грађански рат у Чачку је почео 9. јула 1941. када је партизанска група, коју је предводио Славко Крупеж, убила два жандарма. [/voicer-highlight]