КРАЉ СТИЖЕ НА ХИЛАНДАР У ПРЕСУДНОМ ТРЕНУТКУ!⁣⁣

⁣⁣ У тешким временима српске историје, након Берлинског конгреса и повратка Србије у достојанство краљевине, и даље је било великих изазова на пољу опстанка нашег народа, како у очувању територијалног интегритета, тако и у финансијском смислу. У великом проблему налазила се и наша највећа светиња манастир Хиландар.⁣⁣
⁣⁣
Манастир је био у толиким дуговима, чије је враћање у том тренутку било у домену научне фантастике, да је почело да се све интензивније доводи у питање и његов опстанак у српским рукама. Краљ Александар је ово веома озбиљно схватио, упркос тешкој финансијској ситуацији и затегнутим односима у региону. Додатна потешкоћа је био и новчани зајам који је Србија узела од Француске. Млади краљ одлази и на саветовање код епископа шабачког, а касније и патријарха српског Димитрија.⁣⁣
⁣⁣

Баш на Васкрс 1896. краљ Александар Обреновић испуњује дечачку жељу и са епископом Димитријем посећује Свету Гору. Стазом којом је некада корачао Цар Душан Силни. Након, топлог дочека братије, краљ је присуствовао Светој Литургији и Причестивши се уз свечаност и сва краљевска достојанства, наставио обилазак. Имао је намеру да посети и манастир Ватопед, али га је у томе спречила олуја.⁣⁣
⁣⁣
Уз велике напоре краљ Александар је игуману манастира приложио 15.000 тадашњих динара у злату којим је финансијски дословно извукао манастир из великих потешкоћа, а на тај потез монаштво је даривало краља са „Мирослављевим Јеванђељем“ и „Немањином повељом“, који су били најстарији споменици српске писмености. Следеће године иштампано је и прво издање Мирослављевог Јеванђеља које је тада дочекано са огромним одушевљењем народа.