КАКО ЈЕ ПОТОМАК ХАЈДУК ВЕЉКА СПАСИО ЧУВЕНИ ПУК ОД ГАШЕЊА И СРПСКУ ЗАСТАВУ ОД НЕПРИЈАТЕЉА…⁣ ⁣

[voicer-highlight]Миливоје Петровић био је санитетски мајор и лекар. Миливоје осим презимена има и заједничку крв са великим Хајдук Вељком јер је праунук Милутина Петровића, Вељковог рођеног брата.⁣
⁣Један од највећих пораза српске војске у Великом рату, Битка код Чевртније, поред велике и јуначке погибије њених војника биће упамћен и по спречавању да пуковска застава падне у руке непријатељу. То се код нас сматрало симболом пораза, понижења и губитка војничке части. Из тог ралога не чуди и чињеница која је феномен у светској историји, да ниједна српска војничка застава никада није пала у руке непријатељу!⁣
⁣

Ноћ на Чеврнтији била је прави пакао. Срушен је мост на Сави и вода вода је дословно гутала војнике, док аустроугарска ватра није престајала. Командант 13. пука под именом ,,Хајдук Вељко“ Тимочке дивизије, Драгутин Ристић видевши куд све ово води, наређује да се застава пука мора пребацити нашима на другој страни и под ценом чак и да сви изгину само да се то наређење обистини. Тада јунак ове приче, Миливоје, обмотава заставу око тела и не штедећи живот са још неколико сабораца скаче у Саву. У том тренутку га обасипа страшна аустроугарска рафална паљба и тешко га рањава на више места. Потомак Хајдук Вељка ни тада, сав крвав, није одустао. Он је успео да преживи и пребаци свето обележје на српску обалу. Тако је сачувао и част и постојаност чувеног 13. пука јер би се у супротном јединица заувек угасила и остала упамћена као једина којој је застава пала. За подвиг одликован је Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда, а генерал Франш д’ Епере доделио му је француску Легију части. Остаће упамћен као достојан потомак свог славног претка![/voicer-highlight]