МИЛИВОЈЕ СТОЈАНОВИЋ – БРКА!

[voicer-highlight]Био је српски официр, легендарни командант XII пука у Балканским ратовима (1912-1913) и командант чувеног Другог гвозденог пука „Књаз Михаило“ у Првом светском рату, који је дао немерљив допринос у борбама за ослобођење српског народа од Турака и Аустроугара.

БИОГРАФИЈА

Пуковник Миливоје Стојановић је рођен у Пожаревцу 6. септембра 1873. године. Завршио војну академију са 22. класом војске Краљевине Србије и постао пешадијски потпуковник 1892. године. Као одличан официр увек се видно истицао у миру, а у рату се показао као прави херој.

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Његов XII пук, је прелазу границе између тадашње Краљевине Србије и Османлијског царства успео да одбије и разбије огорчене и знатно јаче непријатељске арнаутске снаге. Тиме је прокрчио пут Трећој армији српске војске да победоносно избије на Косово и Метохију. Разборит војсковођа и веома храбар, пуковник Стојановић се касније у крвавом окршају са Бугарима 1913. са својим пуком тако сјајно дражао да је задивио своје команданте, а запрепастио противника који иако јачи и у повољнијем положају није био у стању да одоли. Командант Прве армије српске војске, престолонаследник Александар I Карађорђевић толико је био усхићен славом овога пука да је лично пришао команданту, честитао му и у знак свога признања скинуо је са својих груди Карађорђеву звезду са мачевима и лично је заденуо на груди команданта XII пука. То је највеће одликовање добијено у овоме рату.
ВЕЛИКИ РАТ

У Првом светском рату 1914. године његов Други гвоздени пук „Књаз Михаило“ учествовао је у Церској бици августа 1914. године и то у самом њеном центру, на Текеришу. Као командант свог Гвозденог пука истакао се и у Колубарској бици. Видећи како му људство гине, Миливоје Стојановић Брка је иако болестан (тешко прехлађен и под температуром) је лично повео свој пук у нови јуриш и том приликом је освојена Кременица, а он је славно погинуо. Други Гвоздени пук је наставио са извршавањем борбених задатака, тако да је 10 дана касније моћна војска Аустро-Угарске монархије морала да се повуче у Босну.

Композитор Станислав Бинички компоновао је песму “Марш на Дрину“ њему у част.[/voicer-highlight]