КАДА СЕ ВРЕМЕНА СПОЈЕ И НАЈБОЉИ СЕ САСТАНУ…

[voicer-highlight]Када сатови престану да куцају и на истом месту се нађемо са онима који су одавно упловили у вечност, са јунацима попут Милоша Црњанскиг и генерала Радомира Путник из прве руке ћемо моћи да се уверимо какве људске громаде су некада корачали тлом наше отаџбине. До тада ћемо само на основу онога што је било моћи да претпостављамо какве разговоре они сада воде.
Када га је рат несрећно задесио у Бечу, Црњански је знао да су га Принципови пуцњи осудили на робију. Ипак, она је била тежа од обичних затворских решетака. Био је онемогућен да помогне Радомиру Путнику и осталим саборцима у борби за слободу, али нико није могао да га онемогући да мислима буде уз њих. Коначно по повратку у отаџбину после много више од оног што је планирао. Почиње нив живот налик Одисеју који се враћа у Итаку и своје мисли којим је био уз српски народ све те године предочава у стихове и књиге и којим ће се довека причати. Од тада су нам остале те књиге које већ деценијама као зупчаници неуморно раде и оживљавају јунаке и говоре нам да нам је у земљи којом ходамо остала њихова крв да нас чува. Говоре нам да нам је још увек остао ПРИНЦИП. СТУБ СТАРЕ ВРЕДНОСТИ. ТЕМЕЉ НОВЕ МОДЕ.[/voicer-highlight]