АНЕГДОТА КАДА СУ ТРАЖИЛИ ОД КНЕЗА МИЛОША ДА ИМ ДА СПАХИЈЕ..

[voicer-highlight]“Кад је кнез Милош ослободио Србију и завео неки ред у земљи, онда они који су полагали неко право на заслуге у земљи, а веле да их је било пет или шест, дигну се па Кнезу Милошу у Крагујевац. Кнез Милош их лепо прими и упита их што су дошли. Па, Господару, рећи ће један од њих, дошли смо да те молимо да поделиш Србију на спахилуке, те да и нама даш по који спахилук, јер и ми имамо заслуге за ову земљу, па је право да будемо спахије.Какве спахије, оца вам вашег, зар се ми борисмо и крв проливасмо док истерасмо спахије из земље. Турци су били спахије у овој јадној земљи, па сад да дам народу крштене спахије да му крв сисају.

Дуго су ћутали ти народни трудбеници, па ће онда тек један од њих рећи: Па, Господару, кад то не даш, а ти нам дај титуле грофова, барона…Јес, јес, отац ти је био козар ти требаш да будеш гроф… јок море, батали.Па, кад нам ни то не даш, а ти нам бар допусти да се зовемо као они Руси – Корзаков, Горчаков, Дондуков…Е, то море, одговори кнез Милош. Ето, ти се зови, указујући прстом на сваког, Шаров, ти * Зељов, ти – Белов, ти – Гаров, ти – Мургов (имена волова).“[/voicer-highlight]