
ПРОТА КОЈИ ЈЕ ОБУКАО УНИФОРМУ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ПОП ЖУЋА!
[voicer-highlight] У временима када се ломи национална судбина, одговорност да обрани свој народ превладава пацифистичко скривање иза парола мира –
[voicer-highlight]Радојица-Рака Ивановић, пензионисани мајор УДБЕ, посведочио је, маја 1985. године о страдању и убиству митрополита Јоаникија Липовца: Пред мене су довели измученог човека, лице поднадуло од батина, на бради усирена крв. Једва је стајао. Наредио сам да донесу столицу и воде. Погледао ме је измученим погледом и тихо рекао: „Хвала господине, Бог ће ти вратити“.
Касније, Василије-Чиле Ковачевић ме је запитао шта је са издајничким попом Јоаникијем нашта сам му ја одговорио да сам тај случај добио тек јуче и да га проучавам још. Он ми је одговорио: „Слушај ти Шумадинац, сад ћеш да видиш како се то ради“. Када су довели мученог владику, овај се устремио на њега, почео да га шутира, песничи, бацио га је на под и отпочео да га гази. Владика није јаука пустио већ је само говорио: „Боже велики, дај ми снаге да све ово издржим и приђем твом царству без греха! Како се владика онесвестио, ја сам рекао Ковачевићу да нема сврхе да га више туче. Ушао је Јеша (један од чувара) и још један од њих, ухватили су владику за руке и ноге и однели га у ћелију. Ковачевић је попио ракију и рекао: „Ово је само почетак шта га чека и упамтиће се како ми Црногорци кажњавамо издајнике. Неће се он наносити главе“. И отишао је. У међувремену је онај чувар Јеша наставио да га и даље туче и малтретира.
Када је Владика Јоаникије доведен код мене обратио ми се следећим речима: „Видим да је дошао онај Ковачевић из Београда, мислим да знам да ме чека смрт па хоћу нешто да те замолим. Видим да си добар човек, иако си комуниста, па хоћу нешто да те замолим. Молим те да овај мали завежљај када будеш могао пошаљеш мојима у Црну Гору јер ће мене данас убити. Знај да мирно предајем своју душу у руке Богу и сину божјем Исусу Христу. Никога нисам издао, руке окаљао а Бог ми је сведок колико сам људи спасио.“ Незадуго после тога стигао је Ковачевић и рекао ми: „Сад ћеш, да ме поведеш мало по околини и до твог Опленца па да касније завршим оно што сам дошао да урадим“. Митрополит је стрљан на Букуљи, а гроб му до дана данашњег није пронађен. Српска Православна црква га је канонизовала и данас га славимо као Светог свештеномученика Јоаникија, 17. Јуна.[/voicer-highlight]

[voicer-highlight] У временима када се ломи национална судбина, одговорност да обрани свој народ превладава пацифистичко скривање иза парола мира –

[voicer-highlight] Основна хришћанска врлина је смирење које је у супротности са појмом беса, али је исто тако универзална примена овог

[voicer-highlight] Док ће његов син, Петар Лубарда, касније постати једно од највећих имена српског сликарства, његов отац, потпуковник Ђуро Лубарда,

[voicer-highlight] Отац му је био светски познат електротехничар, за Србе највећи у тој области одмах после Тесле и Пупина. Деда

[voicer-highlight] Пре него што је та реч ушла у војне уџбенике, пре специјалних јединица и модерних доктрина – Србија је

[voicer-highlight] Док су аустроугарске колоне у Првом светском рату напредовале са стомацима пуних животињских протеина – Срби су марширали на
Принцип је српски модни бренд, настао 2015.године са циљем да промовише српску историју, традицију, науку и културу у комбинацији са модерним дизајном и одећом врхунског квалитета.
Заједно у фузији са бесплатним едуковањем, другим видовима деловања бренда и хуманитарним радом све време ће имати један те исти циљ, а то је чување историје, традиције и хероја!
©2025 Сва права задржана – Принцип шоп | Izrada web sajta DesignJust4You
Немате налог?
Креирајте налог