КРВАРИО ЈЕ СВУДА ОД ЦЕРА КАЈМАКЧАЛАНА – ЂЕНЕРАЛ НИКОЛА ЦОЛОВИЋ!⁣ ⁣

⁣⁣[voicer-highlight]У Балканске ратове кренуо је као мајор, а из Првог светског рата изашао је као бригадни ђенерал. Чинове није добијао за столом него на бојном пољу, а унапређења су долазила после најкрвавијих битака на Куманову, Битољу, Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану. Његови суграђани у Зајечару нису могли ни да га поздраве 19. октобра 1918. када је град ослобођен. Они су дочекали ослободиоце, коњицу генерала Гамбете, док се генерал Цоловић у то време још борио у Банату.⁣
У Балканске ратове кренуо је као мајор, а из Првог светског рата изашао је као бригадни ђенерал. Чинове није добијао за столом него на бојном пољу, а унапређења су долазила после најкрвавијих битака на Куманову, Битољу, Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану. Његови суграђани у Зајечару нису могли ни да га поздраве 19. октобра 1918. када је град ослобођен. Они су дочекали ослободиоце, коњицу генерала Гамбете, док се генерал Цоловић у то време још борио у Банату.⁣ О Цоловићевом јунаштву против Турака, Арнаута, Бугара, Аустријанаца и Немаца писали су и генерали Пера Бојовић и Милан Недић као и Ђорђе Вајферт и француски генерал Фаре, али и генерал поражене немачке војске Фон Болк и многи други. ⁣
⁣

⁣

Ређају се затим бојишта и победе. Застава Дунавског коњичког пука увек је испред осталих храбрих српских јунака. Целу 1913. проводи са својим пуком ратујући против Бугара на подручју Македоније, па затим гуши побуну Арнаута у околини Дебра и Гостивара, а онда стиже и на Цер, где је после исказаног јунаштва и мудрог командовања поставњен за команданта Прве коњичке бригаде. У повратку ка Церу вештим маневрима избегао је све замке у непријатељској позадини. На велико чуђење, прошао је ноћу кроз Липолист пун пренеражених Шваба. Нису стигли ни метак да опале!⁣

Одмах затим на Колубари направио је још већи подвиг: вештим маневрисањем довео је целу своју коњичку бригаду иза леђа непријатељу на Мислођинском вису. Изненађени Аустријанци су се дали у панично повлачење све до Београда и Саве. У пробоју Солунског фронту, у гоњењу разбијених Бугара и Аустријанаца, Цоловићеви коњаници су увек испред свих и где је најтеже. У уџбенике ратовања ушао је Цолићев маневар код Алексинца у октобру 1918. године. Тада се, када се томе нико није надао, нашао иза леђа утврђене 11. немачке армије којом је командовао генерал фон Галвиц. Непријатељ је морао у повлачење, а Цоловићева бригада наставила је, преко Дунава и заузела Темишвар и Арад.⁣ Ту је био крај рата за Цоловића. За ратне заслуге добио је две Карађорђеве звезде са мачевима, два Бела орла, две медаље за храброст и још прегршт домаћих и страних одликовања.⁣⁣[/voicer-highlight]