
Blog
ОД КАДА И КАКО ПЛИВАМО ЗА ЧАСНИ КРСТ?
Пливање за Часни Крст је народни обичај који се обележава након Литургије и освештања воде сваког 19. јануара. Као и код многих других народних обичаја попут Славе, Бадњака или Положајника, Срби су јединствени народ који их обележава чак и у традицији Православног света. Богојављанско пливање за Часни Крст је такође један од обичаја који практикује само наш српски народ. Управо због тога овај обичај се налази на удару многих који презиру традиционализам и богати српски национални идентитет.

Такви непоменици последњих година аклтивно раде на обесмишљавању овог народног обичаја па су смишљено у јавност пустили мит који каже да „Богојављанско пливање“ датира од 1999. године док на појединим местима иду толико далеко да као прву годину овог обичаја наводе 2005. годину. Ово и јесте најбољи пример левичарско-анационалних лажи којим се служе без икакве одговорности за истинитост изреченог.

Наравно ове бесмислице немају везе са везом али је јасно да се њени творци уздају у дисконтинуитет српске и Православне културе на овим просторима под комунистичком окупацијом, након које су постепено поново почели да се враћају у наше друштво. Такав повратак дуго-забрањиваних народних обичаја, они покушавају да прогласе њиховим стварањем то јест „измишљањем“. И поред записа у којима се помиње конкретно овај догађај, хвала Богу пронашли смо оно што их демантује и у предратној архиви која прецизно описује пливање за Часни Крст пре више од 80 година у центру наше престонице.
Ово је било последње богојављанско обележавање у Београду пре комунистичке окупације с тога је ова архивска грађа посебно важна. У њој јасно може да се уочи опис целокупног народног обичаја који се и данас обележава са веома ситним разликама. У тадашњим новинама читамо следеће: „У тренутку када је ледени крст бачен у воду, са обале Саве полетели су чамци, у којима су стајали младићи спремни да се баце у хладне таласе Саве и да изваде посвећен крст. Убрзо су стигли до крста и неколико неустрашивих младића скочило је у воду.“
Крст је са моста Краља Александра (данашњи Бранков мост) у воду бацио лично тадашњи патријарх Гаврило. Зна се чак и ко је био победник тј. први момак који је стигао до Часног Крста и последњи такав пре него што ће га комунистички режим забранити све до поновног враћања или како они „либералнији“ називају „измишљања“ истог тог старог обичаја. То је био скроман младић крупних очију по имену Боривоје Добричић – није био ни војник, ни полицајац, ни спортиста, већ незапослени трговачки помоћник. Ово нам такође показује да је у овом народном обичају учествовао управо читав тај народ без обзира на класу или струку.
И за крај. Ово није једини доказ постојања овог народног обичаја већ је сасвим довољан у сулудом доказивању да је постојао и пре 90-их тј. 2000-их година.
У част тога завршићемо овај чланак једном старом сачуваном фотографијом из Сарајева датираној на Богојављање / 19. јануара 1903. године и уз њу вам шаљемо наш стари поздрав Бог се јави!
Hot

Одаберите опције
Овај производ има више варијанти. Опције могу бити изабране на страници производа.