ГОЛОБРАДО УНУЧЕ СРПСКОГ МИЛИОНЕРА КОЈЕ ЈЕ ОБОРИЛО 22 НЕМАЧКА АВИОНА – ПЕТАР ПЈЕР МАРИНОВИЋ!

⁣⁣[voicer-highlight] Отац му је био светски познат електротехничар, за Србе највећи у тој области одмах после Тесле и Пупина. Деда му је бивши премијер наше Монархије док му је прадеда један од најбогатијих Срба тог времена Миша Анастасијевић. И управо из такве куће то јест палате – изабрао је да буде ратни добровољац.
⁣

Почетак I Светског рата затиче Петра и његову породицу у Паризу. У свету у ком су част, слобода и национализам биле природне вредности српске краљевине, бекство од борбе није била опција. Са само 17 година добровољно ступа у савезничку француску војску како би се борио против непријатеља и бира можда и најопаснији пут — авијацију. Није морао шта више имао је и много више него што му је било потребно за миран и складан живот. Али је хтео. Тако су га учили, да име које носи обавезује.
⁣
У ескадрили „Жетеоци“, постаје један од најсмртоноснијих младих пилота Француске. Немачки извиђачи и ловци падали су један за другим. Француска штампа га прозива „најмлађим асом“, јер са непуних двадесет година постиже оно што искусни ветерани не успеју за целу каријеру. До краја Првог светског рата имао је 22 оборена немачка авиона.
⁣
⁣
Пјер Мариновић је могао да живи удобно, дуго и безбедно. Али човек из такве куће није живео да би уживао већ да би служио. Такво размишљање је било усађено у њега генерацијски. Рат и борба били су му природан избор, не зато што је презирао новац и угодан живот, већ зато што је од њих више волео част и слободу. Он је био класичан плод једног времена, једног васпитања и једне краљевске Србије у којој се знало да се часно име не наслеђује — него доказује.

Преживео је рат који је прогутао читаву генерацију, али судбина није хтела да поживи дуго. Погинуо је 1919. године, у летачкој несрећи у Бриселу. Имао је само 21 годину. Одликован је Медаљом за војне заслуге, Ратним крстом и Орденом Легије части.

[/voicer-highlight]