ПРОТА КОЈИ ЈЕ ОБУКАО УНИФОРМУ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ПОП ЖУЋА!⁣

⁣⁣[voicer-highlight] У временима када се ломи национална судбина, одговорност да обрани свој народ превладава пацифистичко скривање иза парола мира – прави пример овог узвише ног постојања био је прота Војислав Чаркић – у народу познат као поп Жућа.⁣
⁣

Рођен у Сарајеву, а школован у Призрену, Београду и Немачкој – поп Жућа је годинама служио Богу и народу у миру. Али када је почео рат, није остао по страни. Напушта своју парохију, прелази Миљацку и долази на Грбавицу где у право у срцу ратног вихор облачи униформу ВРС и одлази на прву линију фронта. Постаје војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса али са војним чином мајора, касније и потпуковника. Обављао је обе улоге, није био само духовник – био је и борац, уједно и организатор и стабилан ослонац многих јунака. ⁣
⁣
На Грбавици оснива парохију и од обичног објекта прави храм. Ту се служило, крштавало, опраштало и тешило – док су око њега падале гранате на које се није обазирао. Обављао је и командне дужности у Новосарајевском четничком одреду, али никада није заборавио своју свештеничку и пре свега људску мисију. Али оно по чему је поп Жућа остао јединствен јесте његово дело које превазилази рат.⁣

⁣

Преко линије раздвајања, преко Миљацке, организовао је слање више од 120.000 пакета за помоћ цивилима. Недужне цивиле није делио по вери па тако половина помоћи ишла муслиманима, а друга Србима, Хрватима и Јеврејима. У времену мржње, он се од зла бранио и пушком и човечношћу.⁣
⁣
⁣
Био је доказ да вера није бег од борбе, већ њен најдубљи смисао. Да се отаџбина брани и пушком и молитвом, али и човечношћу према свакоме. Био је доказ да мењање себе, не искључује и борбу против зла у другима. Зато његово име остаје упамћено – не само као војника, већ као човека који је и у рату остао човек.

[/voicer-highlight]