КО ЈЕ И КАКО СРУШИО ЦАРЕВИНУ РУСИЈУ – УКРАТКО СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О ТОМЕ!⁣

Главни циљ тада новог светског поретка у успону било је рушење последњег православног царства, непремостиве препреке успостављању идеалног, тоталитарног и робовласничког економског система. Главни протагониста рушења руског царства био је Немац из познате јеврејске фамилије – Јакоб Шиф који је заједно са својим сународницима првобитно потпомагао владавину Керенског. ⁣

Александар Керенски је званично главни одговорни човек са јавном функцијом за масакр царске лозе Романов као и генерално пад царевине. Керенски је био истакнути члан масонске ложе, у којој експоненцијални напредак доживљава убрзано након што постаје посланик 1912. Данашњи Православни руски народ га сматра једним од највећих издајника у руској повести док слично сматрају и Руска и Српска Православна црква. Обе цркве су одбиле да га сахране по православном обреду након његове смрти 1970. ⁣
⁣

План Шифа, Ротшилда и других глобалистичких моћника није био да се влада Керенског одржи већ су на њу гледали као средство транзиционог пута ка успостављању комунизма тј. бољшевистичког тоталитарног режима. Тај план и остварују недуго након смрти цара Николаја II и његове фамилије, коме је претходило хапшење и депортација у Јекатеринбург под налогом Керенског. Улога Керенског и његове владе није била само склањање уже већ и шире лозе Романов, како би се затрла свака могућност њеног повратка. Тако је Керенски био кључни играч у заустављању Николајевог плана да царски престо пребаци на свог млађег брата Михаила и тако сачува царевину. Керенски успешно спроводи и овај план, а убрзо након тога чак и видно незаинтересован за престо, бива убијен и млади Михаил Романов. ⁣
⁣

Наравно, након тога све линије кредита и моћи, усмерили су ка посебном соју „западњака“, званом „бољшевици“ за које је и планиран коначни трон. Трагедија овако очигледне и транспарентне координације моћника новог светског поретка у рушењу царске Русије најбоље се види у Papers relating to the Foreign relations of the US, у којима се јасно уочавају токови финансија али и мирно повлачење Керенског када је за то добио наредбу и препуштање власти колегама бољшевицима.