ОВАКО ЈЕ КУЦАЛО СЕРДАР ЈАНКОВО СРПСКО СРЦЕ – „ЦРНОГОРЦИ“ КОЈИ СУ ГА СЕ ОДРЕКЛИ, ОВО НЕ МОГУ ДА ПРЕЖАЛЕ!⁣⁣

⁣⁣Отворено питање за све људе из Црне Горе који данас нису раме уз раме са нашим јунацима који својим телима бране Православне светиње, зато што се не сматрају истим националним идентитетом као они, би било ко сте онда ви? Да ли сте ви потомци и исто оно што су били један велики Владика Раде тј. Његош, краљ Никола, Марко Миљанов и Сердар Јанко Вукотић или сте нешто друго? Уколико се не сматрате истим оним што су они били, то значи и да сте се одрекли таквих људи. Уколико сте се одрекли таквих људи, какви сте онда ви људи? Уколико кажете да их се нисте одрекли, али и да нисте Срби, да ли онда уопште знате шта причате? ⁣⁣⁣⁣

Ова објава се односи управо на такве јер они који су их се одрекли вероватно одавно нема спаса, али они који све то раде из незнања потребно је само пар прочитаних реченица које су ови људи давно оставили свима нама у аманет. Вечну почаст коју је Сердар Јанко заслужио у Мојковачкој битки, бранећи Српство сви већ добро знамо, само што неки памте, а неки желе да забораве. Овај херојски чин како самог сердара тако и свих 6000 синова Марка Миљанова и Његоша, који су стали на бедем одбране иза чијих леђа су се провлачили изморени и опкољени српски ратници, представља прави симбол жртве за слободу свог народа у историји. Неки кажу да су то поражени победници налик оним Леонидиним спартанцима у Термопилском кланцу, док је супарнички генерал четири пута бројније војске рекао да храброст црногорских војника нема премца у историји ратова. Ипак, оно кључно што је све време било на уму и нашим војницима који су се провлачили ка спасењу и нашим војницима који су као Давид држали Голијата била је суштина која се касније испоставила као тачна а то је:⁣⁣ „Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни васкрса на Кајмакчалану!“⁣⁣⁣⁣