ЖИВЕЛИ СУ СИНЂЕЛИЋИ И ГОДИНАМА КАСНИЈЕ, САМО ИХ МИ НИСМО УПАМТИЛИ..

Седамнаестог априла 1941, потписана је капитулација оружаних снага Краљевине Југославије. Истога дана, желећи да спрече да један од најмодернијих бродова Краљевске морнарице падне у италијанске руке, поручници бојног брода II класе Милан Спасић и Сергеј Машера су у Бококоторском заливу потопили разарач „Загреб“ експлозивом који су поставили у муницијским коморама брода, положивши притом своје животе.

Обојица јунака, Србин из Београда и Словенац из Горице чија је породица избегла у Љубљану пред терором Мусолинијевих фашиста, су у свом последњем часу салутирали застави Краљевине Југославије која се још вијорила на „Загребу“. Краљ Петар II их је посмртно одликовао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Овим херојским чином и храброшћу која прелази све земаљске границе, Милан и Сергеј су стали у ред јунака попут Стевана Синђелића, Милана Тепића, Стојадина Мирковића и многих других познатих или нашом немарношћу и даље непознатих људских величина…