СТАНДАРД ЖИВОТА У КРАЉЕВИНИ, КОМУНИЗМУ И ДАНАС – КАДА СЕ ЖИВЕЛО НАЈБОЉЕ?

⁣⁣[voicer-highlight] Које економско уређење нам је пружало најбољи животни стандард? Фактори који утичу на овај одговор су прилично широки па је и самим тим ова тема веома подложна манипулацији, што је суштински највише и рађено у системима када је животни стандард био најлошији, по устаљеном принципу критике оног пре њега. Овом приликом ћемо упоредити економију из угла животног стандарда појединца у време капиталистичке краљевине, комунизма и данашњег система који не знамо како би дефинисали.

Како би најефикасније дошли до одговора као основне факторе узећемо плату и цену потрошачке корпе али је неоподно указати и на друге подједнако битне. Како је инфлација у СФРЈ рапидно расла упоредићемо шта је за њу могло да се купи:

– 1939. године: 3.24 потрошачке корпе

– 1965. године: 3.42 потрошачке корпе

– 2023. године: 6.10 потрошачке корпе

Када би рецимо упоредили по три основне намирнице млеко, јаја и свињетине добили би да се за једну просечну плату могло купити:

– 1939. године: 86 кг свињетине, 520 литара млека и 2080 јаја

– 1965. године: 55 кг свињетине, 430 литара млека и 1110 јаја

– 1975. године: 75 кг свињетине, 690 литара млека и 2020 јаја

– 1987. године: 59 кг свињетине, 750 литара млека и 2160 јаја

– 2023. године: 92 кг свињетине, 545 литара млека и 3320 јаја

Када се упореди овај однос плате и потрошачке корпе закључује се да је животни стандард по статистици у време краљевине и комунизма био приближно исти док је данас бољи за око 50%. Ипак, да ли можемо да донесемо закључак само на основу ова два параметра без обзира на друге околности?

Када узмемо у обзир и природни прогрес временског раста (што случајно сваки критичар економије краљевине избегава) који мора да постоји, дакле економија не може да буде здрава ако у периоду од 50-100 година има приближан животни стандард – узећемо као параметар САД где по претходним анализама долазимо до следећих резултата:

– 1939. године: 172 кг свињетине, 760 литара млека и 4261 јаја

– 1965. године: 270 кг свињетине, 1665 литара млека и 11955 јаја

– 2023. године: 546 кг свињетине, 3537 литара млека и 22862 јаја

Сличну слику имамо и када узмемо податке других држава које у овом веку важе за екномски-просперитетне. Сада већ имамо јаснију слику о поређењу животног стандарда са становиштва временске дистанце и представу спровођења комунистичке манипулације о некаквом економском прогресу у којем је било потребно чак 30 година да се само сустигне куповна моћ из времена Краљевине. Уколико бисмо увели фактор попут демографије становништва:

– 1939. године: 85% људи обрађује своју земљу (на прос. 5 ха обрадиве земље)⁣
– 1975. године: 30% људи обрађује своју земљу⁣
– 2023. године: око 20% људи се бави пољопривредом⁣
⁣
⁣
⁣
Из ових података се закључује да је готово читаво становништво у краљевини имало своју храну па и своју одећу, за коју нису имали потребе да троше новац, што директно уједно руши и још један комунистички мит о ниском БДП-у краљевине јер када неко сам произведе 500 литара млека и 1000 јаја и сам их попије и поједе, његов удео пораста БДП-а је тачно 0, док се за истог конзумента у СФРЈ или данас који их је купио у продавници, рачуна као његова цела месечна плата. Упоредно са тим и квалитет живота није исти за оног који од читаве своје плате може да купи 3 потрошачке корпе и за оног који за те три потрошачке корпе не мора да издвоји ни динар јер их је сам произвео. Са тим у вези је и однос државног сектора који је у Краљевини био на 1% до 2% док је он данас преко 10%, а у СФРЈ неупоредиво већи. Па је тако у Краљевини плата пуковника била 14.4 потрошачке корпе, у СФРЈ око 8, а данас је 12.1 потрошачке корпе.⁣
⁣
⁣
⁣
⁣
Плате у Краљевини су према платама у Немачкој и Француској биле у односима 1 према (1.6 до 1.8) што би у данашњим вредностима била просечна плата између 1600$ и 2400$, док је она данас око 880$.

У СФРЈ плата у светској валути попут долара није била могућа да се израчуна због абнормалне инфлације домаће валуте. Примера ради 1966. године 1$ је дошао на 1250дин. па је тада извршена деноминација и увођење „новог динара“ који је износио 100 старих динара, или у преводу штампане су нове новчанице са мање нула под новим називом због превисоке инфлације. То је до краја социјализма урађено још 4 пута, а динар је постао најслабија валута на свету. Током читавог периода наше Монархије 1$ је могао да се купи за 50 дин, док је 1 динар могао да се замени за 1 швајцарски франак.

Ова анализа је само део темељне статистике у коју није урачунато низ битних фактора попут поменуте стабилности динара, кредитних задужења, удео прилива из дијаспоре, приватне имовине и низа других фактора који малтене сви иду у корист много здравијој економији капиталистичке монархије у односу на економске системе након ње.⁣
⁣
⁣
⁣
Треба такође имати у виду да се пореде периоди најтежих година у нововековној историји, који обухватају Први светски рат и највећу забележену светску екононмску кризу за економију Краљевине која је и тада била у повоју и са друге стране мирне године након Другог светског рата све до деведесетих за економију социјалистичке Југославије која је све време била нестабилна. [/voicer-highlight]