СУШТИНСКА РАЗЛИКА ПРАВОСЛАВЉА И КАТАЛОЧАНСТВА ПО ДРАГОШУ КАЛАЈИЋУ..⁣

⁣⁣[voicer-highlight]Један од наших највећих интелектуалаца новијег доба Драгош Калајић, никада није крио своју приврженост претхришћанској вери али исто тако поготово при крају свог живота ни према Православљу у коме је видео ујединитеља српског и руског народа (и других православних) у борби против сатанистичког непријатеља. Посебно је занимљива његова обејктивна анализа можда и суштинске разлике католичке и православне перспективе вере.⁣
⁣

⁣
„За разлику од измучених католика, којима њихов свештеник у улози проповедника и судије у потпуности заклања Бога – Православци гледају непосредно у лице свог Бога, прилазећи му неспутани, спокојни и ведри. За разлику од католика, Православац не види у њима непријатеље вере и Бога већ духовно умрле, достојне жаљења уз наду да ће се вратити стаблу живота и оживети.⁣

Истински српски или руски Православац, када сретне неког ко је остао веран старој вери препознаје у њему ближњег или бар духовног рођака, упућеног ка истом циљу, ка надчовеку. Добро памтим речи које ми је владика Амфилохије упутио једном приликом: да је и Ниче био несвесни Православац те да је доктрина надчовека суштински Православна.⁣

⁣
Неопходно је истаћи да су културни идентитети европских народа имали много повољније услове и судбине у свету Православља, захваљујући низу његових одлика, од изванредне посвећености постварењима доктрине људске слободе до одсуства централизованог устројства, својственог католичкој Цркви. Културни континуитет у Источном царству – за разлику од Западне Европе – ни у једном тренутку није био прекинут те су мисао и уметност старе Хеладе вазда били присутни и живи у просторима византијске и потом словенске елите. ⁣
⁣
⁣
Веома повољне услове за очување националних самобитности и традиција у Православном свету пружала је и пружа аутокефална природа цркава, заснованих на стварним, органичним и незаменљивим националним заједницама – пред којима свака одговара и које стога свака настоји заштитити – уместо на апстрактној универзалности, односно католичности, чији је дух равнодушан спрам потреба очувања националних особености.[/voicer-highlight]