СВЕТИ САВА У КАРЕЈИ..

Може ли човек у једном трену свог живота изгубити све, па чак и сам тај живот, а у истом том трену задобити више? Наравно да може, јер ако се загледамо у живот Светог оца нашег Саве, видећемо да се он у једном трену одрекао свега земног, па чак и „умро свету“, да би у истом трену задобио много више – живот вечни… Далеко смо и од помисли да можемо писати о духовном животу Светога Саве, о подвизима монашког живота које је чинио на путу ка Господу Лествицом спасења…Зато ћемо нешто промуцати о понеком од његових небројених дела која и данас светле, у овим чудним, мрачним временима…

Чим је закорачио на Небо, монах Сава је започео своју службу Богу и народу. У Кареји, административном средишту Свете Горе, (непосредно после упокојења преподобног Симеона Мироточивог, његовог земног оца), устројио је чувену Карејску посницу, посвећену Светом Сави Освећеном Јерусалимском, и за њу написао Типик. До дана данашњег, то је остало место са најстрожим Типиком где је и сам Свети Сава дуго монаховао по тим прописима. Оригинал Карејског типика се и данас чува у Хиландару, а његова копија је касније урезана на мраморној плочи изнад улазних врата на цркви у Кареји. У овој Посници, по примеру Светога Саве, још увек живе и подвизавају се побожни монаси, они који се добровољно јаве за ту службу… Иначе, појам „испосница“ заправо је стран православној вери у којој верни, а поготово монаси, (између многих других подвига), посте ( а не испосте ) и то у радости, а не тегоби, како то виде они који су убацили тај погрешан термин у употребу. Уосталом, у православној вери је све, па и пост, ствар човекове слободне воље, коју ни Бог не нарушава. О ктиторској делатности Светога Саве, али и неких других историјских личности тога времена, мораћемо другом приликом… Tекст и слика су настале у сарадњи са: Goran Gorski